Основни појмови из области мотивације, by Wikipedija

Потреба је недостатак одређених супстанци у организму и нужност да се оне надокнаде у циљу нормалног функционисања организма и одржавања живота. Смањена количина воде у организму представља органску потребу за водом, а слично је и са глађу. Описана потреба назива се органска или физиолошка потреба, али потреба може бити и психолошка. Постоје две врсте органских потреба; органски вишкови (секс, умор, нагон за пражњењем и мокрењем) које треба елиминисати и органски недостаци (глади и жеђи...) које треба надокнадити.

Нагон је свесно доживљена потреба. Такав је случај са сексуалним нагоном.

Жеља се јавља када уз потребу и нагон у свести постоји представа привлачног циља који може да задовољи постојећу потребу.

Тежња се у психологији дефинише на различите начине, али најчешће као мотив који није усмерена на одређен, конкретан објекат, као жеља.

Намера је мотивациони појам у вези са вољном радњом и одлуком. О намери се говори када постоје мотив, свесно вољно прихватање тог мотива и постављање циља који треба да се оствари.

Мотивација за рад је веома сложен и комплексан појам којим се људи баве готово од првобитних заједница. Међутим, научни приступ мотивацији као феномену започиње саиндустријском револуцијом крајем 18. века, а доживљава кулминацију крајем 20. века. У модерно време се овом феномену придаје велики значај због побољшања ефикасности, ефективности, креативности и уопште квалитета рада, као и хуманизовања услова рада. Због свега тога, део менаџмента је и изналажење начина за мотивацију радника.

Различите области различито дефинишу мотивацију за рад. Психологија је дефинише као унутрашње факторе који покрећу, организују, усмеравају и одређују интензитет и трајање радне активности. Социологија под овим појмом подразумева систем поступака појединаца, односно групе којим се подстичу одређена понашања ради остваривања повољних радних ефеката. Менаџмент тежи да обезбеди да се људи понашају на пожељан начин којим се постижу циљеви организације и задовољавају потребе запослених.

Мотиви који покрећу на рад су практично неограничени и могу се разврстати према бројним критеријумима. Никола Рот их, између осталог, дели на биолошке и социјалне. Биолошки мотиви су урођени и по правилу потичу из потреба одржавања живота и зато су они основни покретачи људског понашања. Начин на који ће они бити задовољени зависи од низа друштвених фактора (обичајних, моралних, материјалних и других). Неки од њих су мотив жеђи, глади, матерински и сексулани мотив. Социјални мотиви се заснивају на психолошким потребама. Обично су то потреба за друштвом и потреба за признањем у друштву, па се и могу задовољити само у друштвеној заједници. У неким случајевима могу бити толико интензивни, да их човек претпостави биолошким мотивима, па тако штрајкује глађу и угрожава своје здравствено стање.

---