Može da priča ko šta hoće, bez robe nema prodaje!

Kako sam napisao u predhodnom postu, danas nisam ostvario nikakav fantastični rezultat. Ništa specijalno. Ni veliki promet, ni veliki broj zaključnica. Ipak sam srećan. Osatao sam u sedlu za bolje dane i bolje prilike.

Dobro je ostati u kondiciji. Ide slabiji deo godine i nije dobro prerano se navići na neuspeh. Kada razmislim, nikako i nikada nije dobro navići se na neuspeh. To znači odustati. Kada prestaneš da juriš svoj san, tog trenutka više nisi živ.

Postaješ samo prazna ljuštura koja se leluja na vetru.

Ja svakodnevno doživim po neki neuspeh. Čak i više njih u danu. Sa druge strane, uspeh tek po nekada zakuca na moja vrata. Da li to znači da treba odustati? Ne, ne i ne.

Znam da posle niza neuspeha dolazi uspeh. A posle niza malih uspeha dolazi do jednog velikog. I tako je to u životu. Neretko se desi da padnemo u lošem trenutku. Isto tako uzletimo u još gorem. Ali nije naše da biramo trenutke, već da uvek uradimo najbolje što umemo sa onim što taj trenutak nosi sa sobom.

Jednom će biti pravo vreme i pravo mesto i sve kako treba. Potrudi se da budeš spreman za taj trenutak. Jer svakom od nas nekada dođe voz pun svekolike raskoši i ostvarenja snova. Neko to prepozna i uđe u lokomotivu, drugi, pak, u prvi vagon, drugi, treći. Nekolicina uspe da uđe u poslednji ili čak da stane na poslednje stepenice ovog neverovatnog voza.

Nekima se desi da se nikada i ne okrenu za ovim vozom.

Nekada je to stvar percepcije, a nekada izbora. Ja biram izbor, jer mi je percepcija spremna.
A ti?

Nisam napravio nikakav fantastičan skor.

Tri u nizu je dovoljno za danas.

Sutra je novi dan.

Opet nedelja, tek što nije ponedeljak.

Ne znam za tebe, ali ja sam uspeo samo polovično da se odmorim. Porodične obaveze mi nisu dozvolile više. A svakako mi je bio potreban odmor. Čak toliko da pomislim kako je dva dana vikenda premalo.

Ali radije ne bih o tome. Sutra je suviše važan dan da bih trošio reči na jadikovanje.

Sutra je ponedeljak. I to jedan od onih važnijih ponedeljka. Kod mene je to poslednji radni ponedeljak u godini. I to je prilika da dam sve od sebe. Poslednje atome snage valja pošteno uložiti u ovu predprazničnu nedelju.

Nedelja pre popisa može da bude veoma značajna za ostvarivanje godišnjih ciljeva i planova. Zato zapni! Nije problem to što rezultati mogu biti skromni, već je problem biti motivisan za rad kada svi ostali već ,,slave".

Znam da već svi vide kraj godine i jednostavno ne žele da pruže više od onoga što je minimum.

Ja sam drugačiji. Ja želim uvek da pružim maksimum. Kada 250 radnih dana u godini pružiš svoj maksimum i dodaš samo još jednu zaključnicu više, to je bar 220 zaključnica više. Sa minimumom prometa od 10.000 dinara dodaješ cifru od 2.200.000 dinara za jednu godinu. Ako je marža samo 30%, dolaziš do cifre od oko 700.000 dinara godišnje. To je zadivljujuća cifra. Zato nemoj da te čudi činjenica da je nečija koverta deblja na kraju meseca,  svakog meseca! Jer se taj neko potrudio. I to samo malo više od tebe!

Da li ti je jasno sada zašto on ide nasmejan na godišnji sastanak sa upravom firme, a ti strepiš?

Radio je više, malo više od tebe! A život i čine male stvari, ostalo su sitnice.