Pitaju me ovih dana kako uspevam u tome da menjam poslove kao čarape, a pritom čitava Srbija grca u nezaposlenosti?

Odgovor je složen, ali ću se potruditi da ga uprostim. Volim da radim. Lepo i svrsishodno se osećam dok radim. Prodaja je nešto gde se ja dobro osećam i što mi pruža mogućnost da pored rada i zarade upoznam mnoge zanimljive ljude i proputujem po Srbiji i šire. Pritom se nakupilo i nekog iskustva u upravljanju ljudima i procesima, plus ogroman krug poznanika. Bije me glas da štitim svoje klijente i borim se za njih do zadnjeg daha. Takođe, moji klijenti me smatraju časnim i poštenim čovekom koji drži reč.

Nigde nisam vrata zatvorio ,,dupetom", već sam u kontaktu sa većinom kolega i poslodavaca iz bivših firmi.

Takođe, svestan sam okruženja u kome živimo kao i okolnosti u koiima živimo. Vrlo sam realan, strog i disciplinovan kada je posao u pitanju. Umem da planiram i ostvarujem planove. Umem da kažem ne. Ume da kažem dosta. Umem da iniciram promene i da upravljam njima. Prošao sam svaku moguću obuku koja mi je bila dostupna. Pročitao sam svaku moguću knjigu koju sam mogao. I dalje se usavršavam. Bilo da je to iz oblasti u kojoj radim ili u samoj prodaji, menadžmentu, marketingu ili nečemu drugom.

Nisam najpametniii. Umem da pitam ljude i da im zatražim nedvosmislenu pomoć da nešto savladam. Otvoren sam za pomoć i saradnju u skoro svakom obliku, ko god me pita za to. Ne stidim se da naučim nešto koristno i od pametnijih, ali inod glupljih ljudi od sebe. Poštujem svačije mišljenje, ali imam i sopstveno. Znam kada treba da odustanem. Isto tako znam kada moram da izdržim pet kilometara duže od ostalih.

Znam svoje granice. I u minimumu i u maksimumu. Redovno ih pomeram. Redovno pokušavam da nešto menjam ili radim na drugačiji način. Menjam se i prihvatam promene. Brzo im se prilagođavam. Verujem u težak i naporan rad. Verujem da je za rezultate potrebno vreme. Manje za loše rezultate, više za one prave.

Ja sam poput tebe, svakog pojedinaćnog tebe koji čitaš ove redove i pitaš se šta je on bolji od mene? Pa i nisam bolji, samo sam uporniji. Sa malo izraženom željom za uspehom uprkos svim okolnostima protiv.

Ja sam ti, samo nastavi dalje. Uspeh te čeka nakon xyz kilometara.

Hm. Šta reći? Koju poruku poslati? Kome?

Danas mi je došao onaj naboj preispitivanja svega i svačega. Kroz to valjda svi prođemo. Ukratko, stvari mi se ne odvijaju željenim tokom i prošao sam kroz fazu samokritike i definisanja toga šta ja to radim pogrešno, kako bih mogao što pre da to ispravim i radim ispravno.

Da li poznajem proizvode dovoljno? Da li znam katalog dovoljno dobro? Cene? Da li ispravno postupam sa kupcima? Šta ja to reba da promenim kako bih poboljšao svoje prodajne rezultate?

Odgovor mi je sinuo posle razgovora sa koordinatorom prodaje, koji u firmi radi duže nego što ja imam radnog staža. To je nalik na ručnu pumpu. Isprva se malo vode iz kofice ispod pumpe sipa u samu pumpu. Onda se polugom (ručicom) pravoli vakuum u cevi i pokušava se izvući voda sa dubina ponekad i10ak metara. To je bezličan posao, naporan i ponekad dugotrajan. Ipak to je prava slika istrajnosti i upornosti u poslu koji ponekad prkosi i zakonima fizike.

Pisao sam već o tome. Stojiš pore pumpe i pokrećeš polugu gore dole i pitaš se da li tamo uopšte ima vode? Šta ti je to trebalo? Bolje da si čuvao snagu da stigneš do neke tekuće vode u blizini. Pa i ono malo vode što si imao ti si sipao u pumpu. Zašto si to uradio? Po pravili se to dešava po najvećoj žezi, kada temperatura dostiže usijani nivo.

I naravno, kao i svuda, mnogi odustanu, nastave dalje nezadovoljni, krive pumpu, Boga, vrućinu i sve ostalo na ovom svetu zato što su ostali žedni. Retki istraju i istanu pored pumpe. I u najtežim trenucima pumpaju, kao da im život zav8si od toga. I pumpaju i pumpaju i pumpaju i, čini se u nedogled, vuku polugu gore dole. I u nekom trenutku voda poteče. Prava pravcata bujica. Ne možeš poverovati da iz te male cevi ističe tolika voda.

I takvi bivaju nagrađeni najpitkiom, hladnom vodom koja se može zamisliti. I ima je u hektolitrima. Na sve strane. I teče i teče i teče.

Oni odlaze srećni i zadovoljni i blagosiljaju dan, izvor, Boga što ih je uputio na takvo mesto i čitav svet. Samo zato što su istrajali u svojoj nameri da dođu do vode. Sitnica, tako mnogo može da promeni život.

I ja sam siguran da je i u drugim stvatima tako. Prirodan zakon nalaže da moraš prvo nešto da daš (uložiš), vredno i marljivo radiš, budeš strpljiv i na kraju ubereš najbolje plodove.

Zato guram dalje. Zato nastavljam i tamo gde su svi drugi digli ruke davnih dana. Zato i uspevam u svojim namerama. Zato što sam uporan!

I rekoh UPORAN, nikako TVRDOGOAV!

Ja sam Dragan Jovanović, uporan u tome da dokažem sebi, pa i drugima da sam rođen za velika dela, baš kao i ti.

Da li ćeš se usuditi da probaš?

I njemu su potonule sve lađe.
I za to je morao sve iz početka.
I nije mu palo teško.

Kada ti je teško da ustaneš iz kreveta i napraviš nešto u svom takozvanom životu, znaj da tamo napolju ima onih kojima nije!

Rešio sam da se vratim češćem pisanju. Pomaže mi da razbistrim misli. Lakše povežem stvari kada ih izbacim iz sebe.

Juče nisam skoro ništa prodao. Takav je bio dan. Dve mršave zaključnice su bile poput hladnog tuša. Šta se to dogodilo za samo jednu noć? Da li sam zaboravio da prodajem? Da li sam počeo previše da očekujem od sebe? Da li sam upao u zamku o kojoj sam juče pisao?

Verovatno ovo poslednje. Neko je sedeo negde daleko odavde i razmišljao o tome koliko ja i moj tim treba da prodamo robe na ovom tržištu. Uz to nemamo na stanju neke od glavnih artikala.

Voleo bih da taj neko od tuda dodje ovamo i vidi da situacija nije nimalo naivna. Teška je godina i po svemu sudeći biće još teža od predhodne. Mogi su se zadužili preko svojih mogućnosti. Mnogi troše ono što nisu zaradili. Retko ko od nas je zaista u prilici da stvori dodatnu vrednost. Retko ko od nas stvara nešto novo.

Svi trgujemo. Prodajemo neku tuđu robu, a za uzvrat ne stvaramo ništa svoje. Imamo dovoljno novca samo za preživljavanje.

Potrebna nam je neka nova vrednost. Potreban nam je neki novi cilj, neka nova ideja vodilja. Prosto mi je fascinantno kako se cela Srbija digla na noge tokom prošlogodišnjih poplava, a sada je dezorjentisana, neorganizovana i depresivna.

Gde je nestala ona kreativnan energija koja nas je odlikovala? Gde su nestale sve one dobre ideje koje su nas krasile?

Zato sam ja odlučio da promenim nešto u svemu tome. Želim da dam svoj doprinos u onome u čemu sam najbolji. To je naravno motivacija. Želim da svi mi budemo motivisaniji kada ustanemo ujutru i uradimo nešto novo što će napraviti dodatnu vrednost.

Ja sam, za početak, konačno popravio policu o kojoj sa već pisao. Gomila starih dasaka iz podruma dobila je nov izgled i novu vrednost. Sada je to moderna polica za knjige. Rešio sam se nepotrebnih dasaka i pritom napravio novo mesto za odlaganje knjiga i raznih sitnica.

Trebalo je uložiti malo kreativne energije i vreme. To je upravo ono sto nam je potrebno kako bi uradili bilo šta u svom životu.

Ja sam Dragan Jovanović, majstor. Veliki majstor.
Nadam se da će moja dela i reči da te podstaknu na akciju.
Ja sam danas stvorio dve nove vrednosti!

Šta si ti uradio?

Prošlo je još jedno pomračenje Sunca. Preživeli smo još jedan smak sveta. Prebrodili smo još jednu krizu... Shvataš li lagano da ti ponestaje izgovora. Ustani, izađi i prodaje. To je suština u prodaji!

Nisi motivisan? Pa tu ti mogu pomoći tako što ću te uputiti da pronađem motivaciju u svom srcu, svojoj duši ili svom bitu postojanja. Ako to ne uspeš, ništa te na celom svetu neće motivisati.

Ti si odgovoran za sebe, svoj život i svoje postupke. Preuzmite odgovornost. Radio, ne radio ODGOVORAN SI! Zapamti to i radi u skladu sa tim.

Možeš sedeti čitav dan i izmišljati izgovore kako nešto ne može ili ne ide! Shvati da svi to možemo. Naći rešenje je onaj teži deo! Naći dobro rešenje je skoro pa nemoguća misija, ako ti tako misliš. Ja mislim da nema problema bez rešenja. Samo moraš dovoljno da se baviš time. Ukapiraj da si u tome sam i prioni na posao. Rešenje koje radi polovično je bolje od onoga koje ne radi uopšte. I da, sve što veći broj puta nešto uradiš, sve lakše ga radiš svaki sledeći put.

Rešenja i odgovoriti su u tebi i oko tebe. Sve što treba je da se usudiš da kreneš. Svaki put, pa i onaj od 1000 milja počinje se prvim korakom, ali upravo je njega najteže i napraviti. Svakim sledećim si sve bliži svom cilju i dalji u odustajanja. Veliki put razloži na više manjih. Odredi na kojim to tačkama možeš sebe da nagradiš zbog ostvarenog uspeha. Sitna zadovoljstva pomoćiće ti da preguraš teške deonice. Jedan dobar dan, nadomesti deset loših.

Svaka fraza je izlišna sve dok ti ne postane životna situacija. Tada ti ništa nije neobično. Ostaje samo borba, borba za goli život.

Uvek postoji i lakši način, ali njega nećeš naći na ovim stranicama. To nam je ispod časti. Pošteno napred. To je naš moto. I rad! Tvrd, težak i nemilosrdan rad. To nam daje mentalnu jačinu da ne ustuknemo ni pred najvećim izazovima!

Znaš ko sam ja, znaš ko si ti i znaš šta ti je valja činiti. Ako ti ovo ne koristi, sedi, sačekajte, proleće te taj osećaj!

Danas je subota. Divan dan za odmor od svega. Ja sam ga iskoristio za dan sa porodicom. I uživao sam u tome. Uvek napunim baterije za sledeću nedelju.

Ipak, odvojio sam malo vremena da se pozabavim kupcima i planovima. I rešio sam da to obnarodujem. Ne zato što se time hvalim, već zbog izazova koji ti upućujem. Odvoji po dva sata vremena tokom subote i nedelje za svoje kupce. Na taj način, imaćeš čitavu nedelju isplaniranu. U ponedeljak ujutru, znaćeš tačno gde ideš, šta prezentuje i koliki promet možeš da napraviš kod svakog kupca.

Na ovakav način nikada više nećeš morati da improvizuješ kada odeš kod kupca. Jednostavno, bićeš spreman. Kada si spreman, onda nastupaš sa samopouzdanjem. Kupci to osećaju i vide. Sigurni su da im nećeš uvaliti robu i pobeći. Uložio si previše vremena da bi bio prevarant. Zato raste broj tvojih prodaja i broj kupaca koji želela da posluju sa tobom.

Matematika na dalje je jasna. Poenta priče je da sa dodatnih 4 sata rada vikendom, možeš postići 2, 3 ili više puta bolje rezultate nego kada ideš nespreman. Na ovaj način, odlaziš kod kupaca, i uz malo vežbe, prodaješ im ono što ti želiš. Ti si taj koji vodi prodajni razgovor i zaključuje prodaju. Kupac nema šanse protiv tebe! Kupovina je emotivni čin koji se objašnjava racionalno. Ti si se spremio da prodaješ, ali se kupci ne spremaju da kupuju!

Zato tas na vagi sudbine preteže u tvoju korist. Bar je kod mene tako.

Pročitam tako ponekad neku svoju staru objavu i fasciniram se šta tamo piše i na koji način. Ako se izuzmu slovne i greške u kucanju, moram da priznam da je kvalitet tekstova na vrlo visokom nivou. Izazivam ovom prilikom sve one koji se ne slažu sa ovom tvrdnjom, da se jave putem komentara na ovom blogu ili stranice za kontakte, pa da prodiskutujemo.

Elem, nisam o tome hteo. Hteo sam o prodaji i motivacija, kako i dolikuje sajtu koji ove dve teme shvata jako ozbiljno i njima se ozbiljno i bavi.

Zapitam se često, a nekada me to i drugi ljudi pitaju: Šta tebe motiviše da čitav dan juriš po terenu od kupca do kupca, pokušavajući da im objasnivši da je baš to što prodaješ rešenje njihovih problema. Moj odgovor je uvek isti: Moja najveća motivacija je moja porodica. Divna supruga i dva mala dečka me motivišu i inspirišu toliko da svakodnevno prevazilazim svoje granice. A ona usledi pitanje: A kao to da ne poželim da više vremena provedem sa njima? Naravno da poželim i naravno da mi nedostaju po čitav dan, ali sam svestan svojih obaveza i svoje uloge brižnog oca i supruga.

Moja želja da im pružim pristojan život, veća je od tople postelje u hladno jutro, odlaganja obaveza, pronalaženje izgovora. Moja bit mi ne dozvoljava da uradim sve što je do mene kako bi oni imali osnovne životne potrebe i malo više od toga. Zato mi ništa ne pada teško. Osmeh na njihovim licima kada se vratim sa posla mi je dovoljna nagrda. To ne može nadoknaditi nikakav bonus ili dodatak!

Pored toga, ne volim da se predjem bez borbe. Znam da ne mogu dobiti svaku bitku, ali mogu da pokušam. I da dam sve od sebe i malo više od toga. Veća je sramota ne pokušati, nego izgubiti od boljeg. To je moj moto i ideja koja me vodi. A bude teških trenutaka i perioda. Onda imam običaj da citiram Ljiljanu Meseldžiju: Kada ne ide pojačaj. Kad ide pojačaj!

I volim da gledam Đokovića, jer mi njegov prkos govori da kada mi je teško da ustanem iz kreveta, znam da tamo negde ima hiljade njih kojima nije teško. I koji će uraditi sve da ostvare svoje snove. I oni ne kukaju da je kriza i da je teško, već rade i rade i svakim danom daju svoj maksimum. I ne kalkulišu, uvek idu na sve. Jednostavno ne umeju drugačije.

Ja sam Dragan Jovanović, prodavac koji je motivisan. Dajem sve od sebe, jer je tako pošteno. Ne umem na drugi način. Nisam naučio! I ponosan sam zbog toga!

A ti?
Da li te čini ponosnim čeprkanje po blatu sa kokošakma, ili letenje u visine sa orlovima?

Nekako nikako da pomenem da je za svaki uspeh u životu potrebno vreme! Isto tako, vreme prođe, ali je bitno šta si ti uradio za to vreme?

Ja sam za početak preuzeo odgovornost. Ja sam kriv i za svoj uspeh i za svoj neuspeh. Kada sam tako postavio stvari, onda su moji dalji izbori u životu bili logičan niz logičnih stvari.

Da pojasnim. Uvek pre nego nešto uradim ili donesem neku odluku, napravim analizu svih činjenica kojih mogu da se setim. Napravim podelu za i protiv i odmerim dobitke i gubitke. To mi pomaže oko odluke. Samo da ne bude zablude, i ja svakodnevno donesem stotine pogrešnih odluka i izbora. Ipak, siguran sam da ne pravim analizu ove vrste, bilo bi ih neumitno više.

Ja svemu jednostavno smanjujem rizik i povećavao šanse da uspem u svojoj nameri. Da li uspem svaki put? Naravno da ne! Ali, tabam stazu kako bih lakše uspeo u nekom novom pokušaju ili nekom novom izboru.

Vreme je faktor koji se mora uvek uzeti u obzir. Što više dobrih stvari uradiš u jedinici vremena, to ćeš pre ostvariti svoje snove. To će ti ostati dovoljno mesta za nove izazove. Na taj način pomeraš svoje granice i radiš stvari za koje nisi ni bio svestan da možeš. Tako stičeš iskustvo i postaješ bogatija osoba, materijalno ili duhovno. To zavisi od toga čemu se više posvetiš!

Vreme će svakako proći!

Nemam vremena da pišem češće. Stisle su me prodajne obaveze. Trudim se da izađem u susret svojim klijentima koji imaju sve čudnije zahteve. Ali, to je sastavni deo prodaje, pa se ne bunim.

Radim sve što je potrebno kako bih privoleo što veći broj kvalitetnih kupaca da kupe moje proizvode. To je moj posao i uživam ga radeći. Ništa mi ne pada teško što je u mojoj moći. Ipak, znam kada treba reći ne. Rekao bih da bez toga, ne bih bio ovde gde sam sada. Ne je alat u prodaji koji se koristi kao i svaki drugi alat - pravovremeno i na pravi način.

Nemoguće je ispuniti svaku klijentovu želju na način da i on i ti budete potpuno zadovoljni. Nekada nije loše da prepustiš posao konkurenciji. Ako nešto jednostavno nije tvoja specijalnost ili nemaš adekvatnu zaradu koja će pokriti troškove, bolje je kupca prepustiti drugima. Najbolje je prodavati najuniverzalnije proizvode iz svog portfelja. Pisao sam o tome u postu rupa na saksiji. Sve ostalo, želje, pozdravi i čestitke su opravdane samo za velike kupce, redovne platiše ili velike poslove. U ostalim slučajevima bude skuplja tara nego mera.

Za takve situacije je ne zakon. Ne bacaju bisere pred svinje! Izgubićeš ih, a i svinje će se iznervirati!

Ti biraš sa kime ćeš da radiš. A ako želiš da budeš stvarno veliki prodavac, moraš izabrati i one sa kojima nećeš raditi. To je veoma teška odluka, ali veliki prodavci i jesu veliki zato što su doneli pregršt teških odluka. U svakom slučaju, izbor je u tvojim rukama.

Ja sam na težak način shvatio ovo o čemu upravo pišem. Doneo sam vrlo tešku odluku da neke svoje kupce izbrišem iz svoje baze. Bilo mi je veoma teško. Ali, kako je vreme odmicalo lagano sam shvatao da je to bila jedna od najboljih odluka koju sam doneo.

Ja neću da radim sa svakim!

Zato pravim dobre promete, naplaćujem prodatu robu u roku i ostvarujem profit. Samim tim, moja provizija je dovoljno dobra da sebi i svojoj porodici pružim pristojan život.

Znam da je teško odreći se bilo kog, pa i najgoreg kupca. Ipak to je neminovnost. Jedino tako možeš svoje vreme iskoristiti maksimalno i imati zadovoljavajući učinak. Sve ostalo je zavaravanje da se baviš poslom prodaje. Ti se zapravo družiš sa ljudima koji ne kupuju, besplatno kreditiraš kupce koji ne plaćaju i od ostvarene provizije jedva krpiš kraj sa krajem.

Izbor koji ne načiniš, jednak je izboru koji načiniš!

Ja volim da upravljam svojim životom svesno. Volim da kažem tako sam izabrao, a ne tako je moralo biti!

Koji je tvoj izbor?
Rećićeš ne lošim ljudima, stvarima, kupcima ili rećićeš ne sebi, svojoj porodici ili svom životu!

Prodaja! Kako to gorko zvuči!

Čuh danas komentar na moje zanimanje. Rekao bih da je gorko onima kod kojih izostaju rezultatati. Rezultati mogu izostati samo ako nisi dovoljno posvećen poslu. Moraš da shvatiš da priprema prodaje i prezentacija novih artikala su stubovi oslonca ovog posla!

Saznanje da ne možeš da se nosiš sa cenom konkurencije, pokazuje da nisi pokazao dodatnu vrednost svog proizvoda. Jer, da se prodaje samo najjeftiniji proizvod, nikada ne bi bilo muke oko prodaje. Svi bi imali sajtove sa cenama i dugme za proučavanje. Ali izlišno je i pričati o tome, ako problem postavljam iz ugla cene.

Prodaja je, pre svega, mentalni stav i kompetentnost prodavca! Sve ostalo je kostimografiju, kako bi predstava bila zanimljivija. Nije čudo što najbolji prodavci servisiraju najbolje kupce? Logično je svima onima kojima treba rešenje problema, a ne vena proizvoda. Kap vode ne košta ništa pored izvora, ali u pustinji je druga priča. Zato, uvek je bolje da se ima fokus na onome što može da se reši kupcu kao problem. I to problem oko standardnih stvari. Ovo nije dovoljno brzo. Ovo je suviše bučno. Kupujemo, ali nam ne vrše isporuku.... To su sve vratašca koje kupci ostavljaju odškrinuta kako bi ih neko od valjanih prodavaca čuo i uslužio!

Postavi sebi pitanje koje probleme rešavao svom kupcu? Ili još bolje, šta je to u tobom asortimana zbog čega tvoj kupac kupuje od tebe? Tu su i rođake i poznanike veze, naravno, ali sam zapravo mislio na kompetencije prodavca. Dobar prodavac retko propušta priliku da proda. Loš prodavac ne zna o čemu kupac priča, šta je to što mu rešava problem ili poveća produktivnost, smanjuje troškove...

Jednostavno je ili nisi dovoljno posvećen poslu koji radiš ili si šampion!

Ja sam Dragan Jovanović, prodavac sa stavom. ,,Ako nemaš stav, onda ti ga stave!" Rekoše momci iz nekog benda.  Nema veće istine.
A ti, nastavi da nas pratiš, ako to smatraš korisnim. Ako ne, nastavi takođe. Jednom dođe iz u!