Posao je sjajan!

Jedan baštovan je vodio porodičnu firmu specijalizovanu za uređenje spoljnog prostora koja je poslovala već treću generaciju. Osoblje firme je bilo zadovoljno, a mušterije su obožavale da posećuju prodavnicu, da angažuju osoblje da im uređuje bašte ili dostavlja već aranžirane elemente za bašte.

Najstariji stanovnici mesta u kojem su živeli se sećaju da su svi prethodni vlasnici, kao i ovaj sadašnji, bili veoma pozitivni i srećni ljudi. Većina ljudi je smatrala da je to zato što je njihova firma uspešno poslovala. Zapravo je bilo obrnuto…

Tradicija u njihovoj firmi je bila da vlasnici uvek na reveru nose veliki bedž na kojem je pisalo: Posao je sjajan!

Generalno gledano, posao i jeste sjajno išao, iako je ponekad prolazio kroz nezgodne periode, što je slučaj i sa svim drugim poslovima. Jedine stvari koje se nikad nisu mijenjale bile su vlasnikov stav i bedž na kojem je pisalo: Posao je sjajan!

Ko god bi prvi put vidio bedž uvijek bi postavljao isto pitanje: „Šta je toliko sjajno u vezi sa poslom?“ Ponekad bi ljudi takođe komentarisali da njihov posao ne ide najbolje, pa čak i da su oni sami nezadovoljni i nervozni.

Bilo kako bilo, bedž: Posao je sjajan! Uvek je pokretao razgovor u kojem bi vlasnik obično govoril o mnogo pozitivnih aspekata poslovanja kao što su:

-      Zadovoljstvo što imamo priliku da svakog dana upoznajemo i razgovaramo sa različitim ljudima,

-      Nagrada koju dobijamo od toga što pomažemo osoblju da se izbori sa novim izazovima i iskustvima,

-      Zabava i osmesi u opuštenom i zdravom radnom okruženju,

-      Fascinacija samim radom i poslovima koje završavamo za druge ljude,

-      Fantastičan osećaj kada se posao završi na vrijeme na najbolji mogući način,

-      Nove stvari koje naučimo svakog dana – čak i kad ne nameravamo da učimo,

-      I pomisao da su svi u ovom poslu blagosloveni – jer postoji mnogo miliona ljudi koji bi rado zamenili svoje živote samo da dobiju priliku da rade na produktivnom i smislenom poslu, na kojem nema pravih briga.

I spisak bi se nastavljao. Bez obzira koliko bi mušterija bila nezadovoljna ili nervozna obično bi se nakon svega par minuta slušanja ovog zaraznog entuzijazma i pozitivnosti osećali mnogo bolje.

Nemoguće je kvantifikovati ili izmeriti ovakav odnos prema životu, ali se verovatno radi o tzv. „samoispunjavajućem proročanstvu“ koje je ljude nesvjesno teralo da se na poslu osećaju mnogo bolje i da rade mnogo produktivnije. Baš zato bi vlasnik u povjerenju šaputao:

„Bedž je uvijek bio u prvom planu. Sjajan posao je dolazio sam po sebi.“

---