Samoćica

Možda ovo i nije bio loš dan. Možda i nije sve tako crno kako mi se učinilo na prvi pogled. Manje više pehova ima svakog dana. Izgubljenih utakmica gotovo isto toliko.

Najteži je onaj momenat kada svatiš da si sam u svemu.

A sam si.

Goliko god teško zvučalo, tako je. Mi se čitav život borimo protiv te samoće. Okružujemo se porodicom, prijateljima, poznanicima, kolegama. Ipak, i dalje smo sami.

Nema nikakve veze to što je svet prenaseljen. Ni to što su ljudi svuda oko nas. Sami smo.

Verujem da si do sada shvatio koncept, ali ja želim da ga pojasnim. Joko Ono i Džon Lenon imali su svojevremeno šokantnu fotografiju koja prikazuje njih dvoje potpuno gole. Ipak, nije to najšokantnije. Svakog čoveka potrese komentar koji prati tu sliku, a može se prevesti ,,Koliko god da smo blizu, uvek će postojati prostor između nas!"

Taj komentar otvara taj naš podsvesni strah od samoće. Bode nas u naše najintimnije biće. U samu srž čovekovu. Neke religije čak pričaju o tome kako je Bog stvorio ženu čoveku kako on ne bi bio sam. Prema tome, čak je i Bogu teška zamisao potpune samoće. Ipak vlsklon sam da verujem da je to ipak zabluda. Ljudi su osuđeni na samoću bez obzira na prisustvo drugih ljudi oko njih.

Kao što i rekoše Joko i Džon.

DanS se tako osećam. Iako okružen svima i svačim, osećanlm se usamljeno. Sam sam sa svojim mislima koje se roje kao komarci u vlažnoj godini. Zuje, peckaju i ujedaju na sve strane. Vraćaju me u prošlost, teraju u budućnost, dižu me i spuštaju. Neverovatno težak osećaj za opisati.

Samoća.

Težak izbor za sve nas, iako ga nismo svojevoljno izabrali.

Oblaci lete nebom. Cvrčci sviraju svoj opus u čast kraja leta. Povetarac dova preko krovova i nosi pokoji otpali list. Ćebad se suše na komšijiskim ogradama i žicama.

...,,I opet taj osećaj samoće,
kad' nikog neće mene krene i hoće..."

Svi znaju šta želim napisati, ali je teško preneti to osećanje slovima.

Danas sam sam u svemu. Danas sam sam u svom postojanju. Danas sam sam u svemiru.

Trepere zvezde na nebu. I kiša se neka sprema, dolaze valovi sa pučine i pas stari na otomanu drema.

Samoća. Najgadnija stvar.

Ne može se iskazati, podeliti, ni popiti. Ali se može zaboraviti.

To tajno oružije, zaborav, može biti od koristi u ovakvim trenucima. Stisneš zube i nastaviš dalje. I dalje i dalje i dalje. Do kraja same večnosti. Samoća se ne može iskazati, podeliti, ni popiti. Ali se može zaboraviti.

Ja sam Usamljeni jahač i nastavljam putem svojim, teškim, trnovitim, nimalo lakim. Sam sam ga birao i zato ga ponosito gazim. Nogu pred nogu, odlazim. I sa novim izlaskom Sunca nestaću u vrevi. Tiho, daleko i brzo nestajem kao crkveni miševi.

Ako ti nešto od ovoga vrši posao, zadrži. Ostalo odbaci. Sledi svoju zvezdu i svoj cilj, jer si sam, potpuno sam na ovoj planeti Zemlji.