Ovo je tekst koji je nečije iskustvo u traženju novog posla pošto je prestao da radi u jednoj od najtraženijih kompanija na svetu. Privuklo me je to što priča i sami zaključci dosta liče na moje razmišljanje. Takođe, situacija me je podsetila na neke moje ranije radove, pa rekoh, da podelim.

Burke Fewel je vodio odeljenje za marketing i razvoj u Majkrosoftu (Microsoft). Ovo je njegova priča o potrazi za poslom, koju je objavio na LinkedInu.
„Napustio sam posao u „Majkrosoftu“ ranije ove godine nakon 16 godina provedenih u kompaniji. Veoma sam zahvalan za ono što mi je Majkrosoft pružio. Imao sam priliku da napredujem u karijeri dok sam radio sa sjajnim, pametnim ljudima, i svake godine imao nove, interesantne uloge. Ali, došao sam do tačke gde sam samo želeo nove „scenarije“ i izazove izvan Majkrosofta.
Nakon što sam dobio novu poslovnu priliku u kompaniji „DocuSign“, želeo sam da podelim svoja iskustva traženja posla. Evo šta sam naučio:
1. Kada tragate za poslom, imajte pred sobom sliku levka: prijava – ekran telefona – intervjui – ponuda. Zaključio sam da samo 25 odsto mojih prijava rezultira telefonskim pozivom. Malo manje od 50 odsto poziva vodi do intervjua licem-u-lice. A samo oko 25 odsto intervjua vodi do stvarne ponude. Ako to pretvorimo to u matematiku, možete da očekujete da manje od 5 odsto vaših aplikacija vodi do stvarne poslovne ponude. Naravno, neko ima bolje „rezultate“, neko lošije, ovo je moje iskustvo. Zato, budite spremni da pošaljete mnogo prijava!
2. Ako kao i ja, imate zavidno radno iskustvo, budite spremni na to da će vam biti potrebnoviše vremena da pronađete posao koji će biti odgovarajući.
3. Mnogo zavisi od toga ko vas intervjuiše. Mnogi su smatrali da je čudno što sam toliko dugo ostao na jednom radnom mestu, a Majkrosoft nije uživao mnogo poštovanja među nekim potencijalnim poslodavcima. Potrebno je da se pažljivo pripremite za ovakve „prepreke“ odnosno na mišljenja u razgovoru, i najidealnije je da ih pretvorite u svoju korist.
4. Većina prijava i radnih biografija završava u „crnoj rupi“. To je logičan potez za poslodavce koji imaju na stotine pa i hiljade prijava, ali treba pomenuti zbog onih koji se prijavljuju. Zato izgradite, održavajte i negujte svoju mrežu kontakata, poslovnih saradnika, partnera, klijenata, prijatelja… To će vam pomoći da se izdvojite iz „mase“.
5. Šta god da započnete, nemojte prekidati. Nekoliko puta počinjao sam da pratim aktivnosti jednog perspektivnog poslodavca, a onda bih se prebacio na nešto drugo. Nemojte to da radite. Konstantno treba da se povezujete, šaljete prijave za posao, pratite oglase. Otkrio sam da sam imao još više uspeha kada sam imao više poslovnih prilika u isto vreme.
6. Ljudi od kojih to nikada ne biste očekivali biće tu da vam pomognu, a drugi, na koje ste mislili da možete da se oslonite – izneveriće vas. To je pokazalo moje iskustvo. Neki ljudi koje sam jedva poznavao sa posla, izaši su mi srdačno u susret. Toje bilo veoma ohrabrujuće. S druge strane, bilo je i razočarenja.
7. Nemojte ništa shvatati lično! Na mnoge od vaših mejlova, telefonskih poziva, i LinkedIn mejlova niko neće odgovoriti. Ljudi će vam govoriti jednu stvar, a onda će uraditi nešto sasvim drugo. Nemojte mnogo razmišljati zašto je to tako, i nemojte to shvatati suviše lično.Ljudi su zauzeti, prioriteti im se menjaju, imaju lične krize, poslovne krize, itd. Najbolje je emotivno se distancirati kada je potraga za poslom u pitanju.

Uvek ću se truditi da „ne spalim mostove“ za sobom, i uvek ću tretirati sa poštovanjem one koji su u potrazi za poslom.“

Tekst je preuzet sa bizlife.rs

Kao iskusni kolega u traženju i menjanju poslova, veoma dobro razumem kako se oseća prosečni tražilac posla u Srbiji. Zato pokušavam da svojim iskustvom i savetima pomognem svima onima koji žele da pronađu posao.

Kao jedna od stvari koja mi se nametnula sasvim slučajno je tema o kojoj ovde pišem.

Kao i sve u životu i naša radna biografija ili ti CV se razvija. Ona se svakodnevno menja sa našim iskustvima koje tičemo na poslu, ali i u životu. Zato je veoma bitno da i ono što na kraju pošaljemo targetiranom poslodavcu prati te promene.

Zbog toga je jako bitno da se CV osvežava s vremena na vreme. Nova pravila na tržištu rada, kao i novi zahtevi koji se postavljaju ispred nas donose izazov da CV mora permanentno da se unapređuje.

To ne znači samo puko dodavanje seminara, kurseva ili novosavladanih veština, već znači i odricanje od nekih ranije napisanih stvari. Meni npr, sada postaje problem to što sam nagomilao veliki broj poslova za kratko vreme. To mi mnogi poslodavci zameraju. Sa druge strane, ja sam samo iskreno naveo šta sam gde i koliko radio u svom životu.

Na kraju sam shvatio da dobro napisan CV i ne traži tvoju detaljnu istoriografiju, već treba da te najbolje predstavi nekom poslodavcu. Shvatam ja da je ovo zemlja Srbija i da smo manje-više svi nezadovoljni situacijom i da težimo boljem, ali poslodavac ima glavnu reč.

Zato savetujem da se iz CV-a izbace svi honorarni poslovi koji nisu relevantni za posao koji apliciraš. Takođe, ukoliko si u nekoj predhodnoj kompaniji radio na više pozicija nema potrebe da ih sve odvajaš. U jednoj rečenici napiši gde si počeo i kako je tekao tvoj napredak u toj kompaniji.

Isto tako, u CV ubaci samo seminare, treninge i obuke koji su relevantni za posao za koji šalješ CV. To što si ti svestrana ličnost i spreman da učiš, ponekad može da bude i kontraproduktivno. Ipak poslodavci žele kadar koji može da počne sa radom što pre, bez mnogo ulaganja i usavršavanja. Zato se drži samo činjenica koje se tiču branše poslodavca gde pokušavaš da se zaposliš.

I dobro nauči svoj CV. Glupo je da na intervjuu nemaš pojma koliko, kada i gde si radio. Potrudi se da makar izgledaš kao pristojan kandidat. Pokaži da ti je stalo do rada baš u toj kompaniji.

I naravno srećno u pronalaženju odgovarajućeg posla!