Danas je 01.02.2016.

Napominjem datum samo zato što mi je ovaj januar prošao najbrže u životu. Iako je tu poteškoća sa finansijama, čak sa te strane se i odužio, januar prođe.

Ako bi trebao da napravim retrospektivu rekao bih Nova godina, Božić, već februar.

Nije da nisam imao rezultata u januaru, ali nekako već pravim promet za februar. Jurim nove kupce sa starim artiklima i stare kupce sa novim artiklima. Ukapirao sam  da se svako bori za sebe. Svako grabi za svoj promet i za svoje kupce. Svako je samom sebi na prvom mestu.

To je prava borba. Momci iz mog tima su mi to plastično objasnili. Uzimaj sada dok ima i trpaj u kola. Kada ti posle bude trebalo neće biti.

Ogromna mudrost. Zapravo sam život. Ima uvek dovoljno za sve nas, ako ugrabiš svoj deo na vreme. I to je to. Tako pravi prodavci gledaju na stvar. Robe ima taman dovoljno i tačka. Tako je i sa bogatsvom, srećom i uspehom. Ima ga dovoljno, samo ga treba odmah ugrabiti. Nemaš šta čekati.

Primenom ove tehnike uspeo sam drastično da povećam svoje promete u zadnjih par dana. Ugrabio sam one najbolje, najprodavanije i najvrednije robe znatno više nego inače. Telefonom sam je raspodelio na svoje kupce i pritom ih nisam prepunio robom. Dobili su sezonsku robu po extra cenama, a ostalu robu dobiće kada dođem kod njih.

I tako stvari funkcionišu. Ja sam svoju sreću ugrabio. Nemoj da čekaš na svoju, ugrabiće ti je neko ispred nosa.

Zato prestani da kukaš, samo kreni.

Ja sam otkrio gde grešim. Shvatio sam da ono što želim, mislim i radim se ne slaže. Čak bih rekao da je u ozbiljnoj disharmoniji.

Rešio sam, sada pošto znam, da ispravim greške, okrenem novi list i krenem napred. Želje, misli i dela moraju da budu sinhronizovani. Da budu jedno. Go je jedini način da uradiš upravo ono što želiš i da to bude urađeno dobro sa dobrim ishodom.

Ne možeš da radiš dobro svoj posao, dok tražiš drugi. Ne možeš da  prodaješ nešto, a da ne znaš njegove karakteristike. Ne možeš da učiš nekoga, a da sam nisi probao da li je to pravi način.

Shvatio sam gde grešim i ispraviću to

Ovaj post pišem kao omaž trikovima prodaje. Danas sam ostvario samo dve prodaje, ali sam kontaktirao samo sa tri kupca.

Želeo sam da podelim iskustvo koje sam imao danas.

Tradicionalno, novogodišnje poklone u ime firme uvek uručujem u januaru. Prosto svi to urade decembra i ja sam želeo da budem drugačiji. I jesam. Ljudi reaguju tako što ti na ljubaznost odgovore ljubaznošću - poruče robu od tebe.

Par olovaka i upaljača, pokoji kalendar i sitnica, olakšavaju ovaj nimalo lak posao. Sitnice čine da kod mene ovaj mesec ne bude u dubokoj recesiji. Naravno, niko ne očekuje da napravim VAU, ali napravi se tu ona mala razlika koja te gura do kraja godine.

Dosta često pišem o tim nekim razlikama i potciram na njima. Obrazlagao sam da je 1 zaključnica više dnevno, pridodat ogroman promet na kraju godine. Upravo ona razlika koja te održava i ostavlja u igri.

Ne kažem da sam uvek bio najbolji i najveći prodavac, već da male stvari čine velike razlike. A gomila sitnica na kraju naprave krupnu stvar. Bilo da su problemi, bilo da su rešenja. Sitnice se gomilaju. Gomilaj ih u svoju korist.

Jednog dana skup sitnica iznedri jednu stvarno veliku i krupnu stvar i promeni tvoj život trajno. Uspeh u karijeri, materijalno ili duhovno bogatstvo, vlastiti biznis, sloboda... Život čine male stvari.

Tvoje je samo da ih radiš svakodnevno što više!

I ako ne veruješ, probaj. I javi nam ako uspeš, jer mi čvrsto verujemo u uspeh, svaki vid uspeha!

Najneobičnije u čitavoj priči o Tajni je to što sam pogledao unazad i shvatio da živim život kakav sam želeo u prošlosti. Zamišljao sam kako je to završiti srednju školu, pa fakultet, pa raditi i zavisiti od svog rada. Takođe, zamišljao sam kako je to preći iz života u malom gradu, u veliki grad.

Znam da sam često ''proživljavao'' vožnju automobila velikim gradom. Bio sam ushićen kada sam prvi put uradio. Sada mi je to dnevna rutina. Više ne razmišljamno rome kao o nekoj velikoj i bitnoj stvari. Ipak čestk sebe hvatam u onom osećaju već viđenog (deja vu) i shvatam da ja to jesam već "video". Vizuelizovao sam te trenutke godinama pre nego što sam i pomislio da će se ikada ostvariti.

Svemir je našao način da mi go pruži  i ja sam mu zahvalan na tome. Ali, rekoh ako je već tako, šta je sa budućim događajima? Šta ako i njih doživim i proživim sada? Hoće li se ostvariti? Hoću li upeti?

Siguran sam da hoću. To sam već uradio ranije. To je kao vožnja bicikle, jednom kada naučiš, nikada više ne zabiravljaš. Ipak, biciklu ne voziš svaki dan.

Zato je dobro češće ponavljafi i raditi stvari. Posebno one koje jako želimo. Potrebno ih je doživeti i proživeti, jer na taj način mi kreiramk sopstveni život i imamo kontrolu nad njim. Ne dopuštamo da nas vodi struja i baca gde stigne, već ja određujem svoj put. Ja pravim tunel kroz nepremostivu planinu i most da lakše dođem do druge obale.

I uživam u svom životu, svojoj porodici, svom poslu... Uživam u nebu, reci, svom kućnom ljubimcu. Uživam i u tome da popravim stvari koje su bile pokvarene do juče. Uživam da ih ponovo koristim i srećan sam što mogu da uživam u njihovim blagodetima. Srećan sam i zbog praznika koji predstoje, jer je to prilika da svi budemo na broju.

Uživam da promenim slavinu kija curi. Uživam da čistim sneg sa svig automobila. Čak sam kupio svoju omiljenu espreso kafu kako bih mogao da uživam u njoj i u kućnoj varijanti.

Uživam u svojoj divnoj supruzi i neštašnim dečacima koji nam se vrzmaju po nogama.

Uživam u svemu što radim. I to više nije posao, obaveza ili teret. To je uživanje.

Setio sam se.
U zadnje vreme sam zaboravio da uživam u svemu što radim. Zato je sve počelo da biva teško i naporno.

Vratio sam se pre neki dan knjizi Tajna. Ako već nisi čuo za nju, to je knjiga koja nam predočava činjenicu da sve što je stvoreno na svetu, prvo je bila misao u nečijoj glavi. Svaka stvar, reč, delo sve je prvo bila misao. Neko je mislio o telefonu i stvorio telefon. Neko je mislio na mobilni telefon i stvorio mobilni telefon. Sve je stvoreno u nečijoj mašti.

Shodno tome, stvari i događaji nisu stvoreni kao dobri ili loši, već kao takvi. Mi, ljudi im dajemo prizvuke dobro ili loše. I to radimo iz svojih mapa, iz svojih cipela. Bojimo događaje u zavisnosti od trenutka, raspoloženja, ubeđenja, stavova... Ne dajemo im priliku već ih etiketiramo.

Nisu svima sve stvari dobre, niti su svima sve stvari loše. Moja prodaja je dobrobit za mene, moju firmu i moju porodicu. Za mog konkurenta koji nije uspeo da proda, to je najgora noćna mora.

Zato je na tebi da stvari posmatraš na svoj način. Moj savet je da ti misli budu pozitivne. To će ti doneti provereni boljitak u životu. Samo je potrebno vera u sebe i rad na sebi. Pre svake akcije mora postojati ideja vodilja, a pre nje misao iz koje se ona rađa.

Jednostavno je. ''Život ti je onakav kakve su ti misli''. Misli se reflektuju kroz osećanja, a osećanja kroz dela. Svako može postići sve. Ako mu dovoljno vremena posveti i na pravi način pristupi svom cilju.

Zato motiviši se za najviše ciljeve. Ostvarivi su. Mogući su. Čekaju da ih istvariš!

Još nisi krenuo u bolje sutra?

Zamisli...

Zabavi se...

Srećne Božićne i Novogidišnje praznike želi ti

Tim Motivacija.Weebly.com

Danas sam odradio poslednji dan na terenu. Gotovo je za ovu godinu. Napisao sam samo jednu zaključnicu, ali se ni njoj iskreno nisam nadao. Ipak, na kraju je to ispalo kao logičan nastavak priče. Svakog dana se potudi i napravi minimum jednu prodaju više nego što očekuješ.

Srećan sam zato što sam ispunio svoja očekivanja. Mogu sebi da pogledam u uči i kažem:"Uspeo si da uradiš ono što si naumio!"

Ko može to da kaže za sebe?

Naravno, ostalo je dosta toga ne završenog, čak i ne započetog, ali ja uglavnom pričam o stvarima koje sam uradio. One koje tek planiram da uradim opisujem u svojim planovima. Mada i tada se trudim da gledam na njih kao na završenu stvar. Jednom kada te obuzme taj osećaj, rada na nečemu što si mentalno mapirao kao urađeno, shvatiš da si sazdan za velika dela. Da možeš sve, samo ako mu se dovoljno posvetiš.

Ja sam Dragan Jovanović. Srećne Božićne praznike želim svima onima koji danas slave Božić. Mir sa vama, Hristos se rodi!

Bliži se lagano kraj godine. Sumiraju se rezultati u ovoj i prave planovi za sledeću.

Znam da je vreme praznika pred nama i da tada svi pokušavaju da se odmore od svega ili nestanu na par dana. Ipak, ne treba smetnuti s uma činjenicu da se mora živeti i raditi i posle praznika.

Zato je upravo ta pauza ono što nam treba da sredimo svoje misli, pročešljamo svoje baze kupaca i napravimo dobre planove za dalje. To je prilika da sagledamo sve što smo do sada uradili i dobre stvari ponovimo, a iz loših stvari naučimo nešto novo.

Moje lično mišljenje je da nas čeka teška godina i da je vreme da uložimo svoj maksimum. Na taj način možemo ostati u igri.

Metodom ,,švajcarskog sira" iskoristimo te rupe u vremenu za edukaciju, upoznavanje proizvoda, sortiranje i upoznavanje klijenata. Sve to će nam biti od velike koristi kada utakmica krene. To je početna prednost u odnosu na konkurenciju. Jer ponoviću: ,,I u onim danima kada nam je teško da ustanemo iz kreveta i uradimo nešto sa svojim životom, ima ljudi kojima nije!"

Oni su već na 2/3 puta ka uspehu.

Dok ti odlažeš stvari za sutra, prekosutra... oni rade. I zato imaju više i dosegnu dalje od tebe. Kada je bilo teško, uspešni su išli napred. Kada je počelo biti lako, oni su grabili napred nedostižnom prednošću! Zato su uspeli u svojim namerama, zato su ispunili planove, zato su dobili bonuse i nagrade.

Ukoliko želiš da budeš uspešan, ne dozvoli sebi odlaganje. Odmor je u redu, sve dok ne preraste u izležavanje.

Zapni sada kada se nikom ne zapinje, a kasnije možeš da se prepustiš inerciji.

Nisam napravio nikakav fantastičan skor.

Tri u nizu je dovoljno za danas.

Sutra je novi dan.