Ukoliko spadaš u ljubitelje elektronskih izdanja, klikom na sliku direktno odlaziš na mesto gde je jednostavno nabaviti knjigu " Trikovi prodaje" u elektronskom, tj .pdf izdanju.

Takođe, objavljujem link:
https://www.korisnaknjiga.com/trikovi-prodaje-e-knjiga-100097​

Prevaziđi sebe! Postani vrhunski prodavac još danas! Poruči svoj primerak!

''Ako nešto želiš da uradiš kako treba, moraš ga uraditi sam!''

Puno puta sam čuo ovu rečenicu u svom životu. I nekako mi se provlači kroz glavu da je uvek bilo tako. Pa čemu onda delegiranje i upravljanje, ako je potrebno da radimo sami?

Pojam delegiranja se možda pogrešno vezuje za oslobođenje od svih poslovnih zaduženja. Verovatno to vuče korene iz ranijih ekonomskih sistema, čija je poenta bila da se pojedinac oslobodi svega i svoje vreme troši na neke druge stvari. Ipak, ostavimo to za neke druge analize.

Delegiranje je neophodna i svrsishodna stvar kojom se dobija mogućnost bavljenja važnim ili visokoprofitabilnim stvarima uprkos stvarima male vrednosti ili zančaja. Najgore što nekome može da se desi je da fenomenalno dobro radi stvari koje su potpuno nepotrebne u poslovnom smislu. Još je gora varijanta kada se time bavi neko u hijerarhiji kome to nije posao i ko bi trebao svoje vreme da troši na nešto profitabilnije.

Ja sam puno puta bio u dilemama poput onih da ako ja to ne uradim ko će? Ili niko to neće bolje od mene.

Sada znam da čak i ako neko uradi posao male vrednosti sa 25% manjim učinkom od mene, a ja ipak uradim posao velike vrednosti, na kraju tih 25% razlike budu beznačajni u ukupnom zbiru. Tako da svako može da odahne.

Naravno da je pre svega potrebno jasno definisati prioritete i prihvatiti na sebe samo one projekte i stvari koje su veoma bitne i važne, sve ostalo DELEGIRATI!!!!

Pišem ovaj post jer znam dosta ljudi koji se grčevito drže toga da oni moraju da urade sve, jer će svet prestati da se okreće bez njih. I ne mogu da im objasnim koliko greše.

Brajan Trejsi je rekao jednom prilikom da ukoliko je naš radni sat vredniji od 10€, ne treba da idemo sami po odelo sa hemijskog. Bolje je poslati pomoćnika koji je plaćen 1€ na sat. Jednostavno je nepotrebno da se tamo pojavimo. Imamo mnogo važnije stvari da uradimo za taj sat, nego da odemo po odelo. Razmisli o tome.

Delegiranje posla nije viša matematika, već prosta logika. Stvari male vrednosti rade malo plaćene osobe. Stvari velike vrednosti rade dobro plaćene osobe. Tvoj izbor je na kojoj si strani.

Ja sam svoju stranu izabrao. I od tada mi dobro ide. Nemam više problema sa delegiranjem.

Da li veruješ u sebe?

To pitanje sam postavio sebi. I naravno da je odgovor da.

Sa pitanjem da li bih uložio novac u samog sebe u nadi da će taj kapital da se uveća? Pa recimo da sam morao dobro da razmislim o tome. Mislim, nije da ne bih potrošio novac na svoje obrazovanje i edukaciju, ali da li bih mogao da vratim taj novac potencijalnim investitorima uvećan?

Drugim rečima, da li sam sposoban da sa dobijenim novcem napravim dodatnu vrednost koja će biti dovoljna da potencijalni investitori nastave da ulažu u mene? 

Moram reći da mi, kao i svima nama, samokritika pada teško. Iz čistog revolta bih odgovorio da sam ja najbolja moguća investicija koju u koju neko može da uloži sopstveni novac. Naravno imam i dokaze da je to tako! Radio sam razne poslove, prodavao različite artikle u vrednosti od 0,1 do 56.000 €, koliki je iznos moje dosadašnje najveće prodaje.

Pa zašto onda nisam ostvario svoje ciljeve koje svakodnevno postavljam ispred sebe?

Naravno, ovo je malo kompleksnija stvar koja zahteva podrobnu analizu. U svakom slučaju dosta svojih ciljeva sam već ostvario. Svaki ostvareni cilj vodi ka postavljanju dva nova. I tako u beskraj.

U svakom slučaju, davnašnje ciljeve koje još nisam ostvario ostvarujem lagano. Neki od njih su dugoročni ciljevi, neki su strateški ciljevi koji mogu biti ostvareni tek pošto ostvarim neke veće ili značajnije ciljeve.

U svakom slučaju, jedan od mojih ciljeva, koji savetujem da postaviš kao i svoj cilj, je otvaranje sopstvene kompanije koja će se baviti prodajom, zastupanjem i menadžmentom. To je jedan od najvažnijih ciljeva koje sam postavio ispred sebe i od koga zavise i skoro svi veliki ciljevi koje želim da ostvarim. 

Imam plan i ideju kako bi sve to trebalo da izgleda, ali do sada nisam imao hrabrosti da pokrenem sve to. Juče sam napravio prvi korak ka ostvarivanju tog cilja. I shvatio sam da je to trebalo uraditi pre nekoliko godina, jer sad bih imao dovoljno iskustva da korigujem eventualne greške.

Tako da odgovor sa početka teksta je DA! I biće da zauvek, jer verujem da sam sposoban da stvorim dodatu vrednost proizvodima i znam da mogu da uvećam vrednost početne investicije. Dokazaću tako što ću postati prvi investitor koji će investirati u mene. Znam da vredim i da će moja vrednost u budućnosti porasti.

Zato je vreme da se zapitaš još koliko ćeš dugo ostvarivati tuđe snove, umesto da ostvaruješ svoje?

Ja sam se probudio i krenuo svojim putem! A ti?

Svima koji danas slave Uskrs, srećan praznik!

Tim Motivacija.Weebly.com

Privodim kraju svoj rad u ovoj firmi i pripremam se lagano za novi posao. Ipak, ne mogu da ne primetim da mi prodaja ide sve bolje i bolje. Sve veći broj zaključnica imam u toku dana. Još čudnije je to što su i iznosi na njima sve veći i veći.

Svima oko mene to izgleda čudno. Čak me je i šef pitao da li sam siguran da odlazim? I još dodao da su mi rezultati sada duplo bolji od najboljih iz prošle godine. A tek je mart mesec.

Kako sam već napisao, ja sam profesionalac i radim punim kapacitetom do poslednjeg dana. To što su mi rezultati sada takvi je zbir svega po malo. Ja sam ušao u štos, kupci su se navikli na mene, krenulo je lepše vreme, uvećao sam broj kupaca, uvećao sam i broj dobrih kupaca, savladao sam artikle, njihove specifičnosti i pojedinosti, dobijali smo robu taman na vreme....

Zato sam sada, više nego ikada, siguran da je prodaja kao završni čin zbir svih stvari koje prodavac uradi. Već sam ih pobrojao u predhodnom pasusu. Stoga, prodaja je višedimenziona aktivnost u kojoj su osnovni parametri vreme, upoznavanje robe ili usluga koje radiš, upoznavanje kupaca, tržišta i prilagođavanje tehnika prodaje novonastalim uslovima.

Ništa me na svetu ne smara više od nestrpljivih menadžerčića koji očekuju da sa trulom bazom kupaca činiš čuda u roku od dva meseca. Znam da to nije pravi pristup prema ljudima, već nešto nalik sadističkom iživljavanju.

Jasno je da smo svi različiti i da nekome treba više vremena da se prilagodi promenama. Ja sam živi dokaz za to. Sam iniciram promene, ali im se prilagođavam u roku od 6 do 9 meseci rada. I to nema nikakve veze sa poznavanjem proizvoda, prodajnog procesa i sl. Jednostavno je to period koji mora da prođe kako bi se ja prilagodio novonastaloj situaciji. I krenuo da pružam svoj maksimum.

Na žalost kratkoročno orjentisani dušebrižnici smatraju da je to predugo. Čak je i razmišljanje na ovakav način pogrešno. Dva meseca su sasvim dovoljna za prilagođavanje, učenje, upoznavanje terena i već treći mesec je rezervisan za rezultate koji su dostojni šampiona prodaje, koji radi ovaj pisao u istoj firmi već 7 ili 8 godina.

Moj stav je da posle tri meseca novozapošljeni može tek da ukapira šta mu se desilo. Posle šest meseci može da zaokruži celinu - upoznavanja terena, upoznavanje kupaca i upoznavanje proizvoda. Sledećih šest meseci su rezervisani za rast prodaje, proširivanje baze sa novim kupcima i prava prilika za postizanje rezultata.

Sve kraće od godinu dana je premalo da se donese zaključak kakav je prodavac neko.

To je moj stav zasnovan na iskustvu od preko deset godina na raznim nivoima u hijerarhiji prodajne profesije. To je esencija onoga što sam ja prošao kao prodavac, key acount, supervizor, regonalni menadžer i direktor prodaje. Nemiguće je uraditi valjanu analizu bez 365 dana praćenja nečijih aktivnosti.

Daj ljudima pravu šansu i pokazaće ti kakvi su oni prodavci!

Koliko vremena ti daješ svojim ljudima?

Danas sam radio veoma dobro. Zapravo cele ove nedelje sam radio dobro. Doneo sam više zaključnica u zbiru neko bilo koje predhodne nedelje.

To je zato što sam odlučio da promenim kompaniju.

Da upravo tako. Doneo sam odluku. Jaku, čvrstu i nepokolebljivu odluku da promenim firmu i krenem nešto novo. Sada se svi pitaju zašto onda baš sada pravim tako dobre rezultate?

Moj odgovor je da sam ja surovi profesionalac u svom poslu i da uvek težim da pružim svoj maksimum, bez obzira na okruženje ili splet okolnosti. Neko mi reče da to namerno radim kako bih ostavio dobar utisak u firmi iz koje izlazim. I moram se sližiti sa tim.

Mi kao ljudi više cenimo stvari koje izgubimo od onih koje imamo.

Zato se neretko dešava da kada neko izlazi iz firme dobije ponudu koja često nadvisi i onu suparničku.

I mnogi se pokolebaju i ostanu u staroj firmi. I to nije pogrešno razmišljanje. Svaka situacija je individualna i za sve što uradimo u životu smo sami odgovorni. Na žalost, odgovorni smo i za ono što ne uradimo. I to često i više nego za stvari koje uradimo.

Zato ja stvaram svoje promene i upravljam njima onako kako želim. Ako sam već svakako odgovoran, neka se stvari odvijaju mojom voljom. Mojim izborima. Ako je odluka pogrešna, znam da sam je ja doneo. Šta ako je pogrešna, a nisam je ja doneo? Pa i ako je prava, a nisam je sam doneo.

Ja upravljam svojim odlukama i raspolažem svojim vremenom. Nekada pristanem da ga rentiram drugima u zamenu za novac ili neke druge pogodnosti, ali to ne menja činjenicu da su moje odluke samo moje i da je moje vreme samo moje.

Od odluka koje doneseš sada, zavisi tvoja budućnost sutra. Zato ti savetujem da odluke donosiš isključivo na osnovu proverenih informacija. Ukoliko nemaš dovoljno informacija, sačekaj. Ukoliko nemaš dovoljno vremena, odluku baziraj na informacijama koje imaš.

Mada nije loše i ponekad poslušati intuiciju, izbegavaj je za krupne životne odluke. O njima uvek dovro razmisli. I prespavaj, ukoliko možeš (a gotovo uvek možeš), jer je jutro pametnije od večeri.

Ja sam svojh odluku doneo na bazi informacija. Prespavao sam par noći pre nego što je postala konačna. I sada ju je prihvatio svaki delić moga tela. I znam da sam doneo pravu odluku. Najbolju odluku!

Pokušaj i ti.

Miris promena u vazduhu. Ponovo.
Topot nadolazećih vibracija. Puls asfalta koji se ugiba.

Sve to već znam. Ali je osećaj uvek fenomenalan.


Znam da se većina ljudi teško nosi sa promenama. Isto tako znam da ih retko ko želi. Taj urođeni strah od nepoznatog nas koči u mnogim stvarima. Ponekad nas to štiti od loših stvari, a ponekad nas štiti i od dobrih.

A svet oko nas se permanentno menja. Užurbano skida svoju staru ljušturu i menja je novom. Niko nikada nije gurnuo ruku u istu reku. Panta rei.

Zašto se mi onda odupiremo promenama? Zašto se držimo starih stvari/ideja/ljudi/stavova kada jednostavno više ne funkcionišu? Zašto nam je poznato zlo lakše od nepoznatog dobra?

Odgovor na ova pitanja je individualan, ali najmanji zajednički sadržalac je lenjost. Ona naša stara krilatica :,,Pusti, dobro je!'' Jednostavno smo i suviše lenji da prihvatamo nove stvari. I to treba priznati sebi. ,,Može biti i gore!'' nas ubija vekovima. Zašto sada prestati?

Ja se ne vodim tom logikom. Imam neku svoju. Ne kažem da je nepogrešiva, ali me održava u glavnom toku. Daje mi mogućnost da utičem na sopstveni život i da permanentno pomeram granice. Dozvoljava mi da se menjam i prihvatam promene koje su svuda oko nas.

Borim se u ovim tubornim vremenima kako znam i umem. Plivam. Uspevam da se održim na površini. Sanjam širom otvorenih očiju. Želim i želje mi se ostvaruju.

Znam tajnu. Znaš je i ti samo je ne primenjuješ. Lakše je prihvatiti da kada nešto zamisliš to fizički i ostvariš, nego psihički. Čovek lakše prihvata činjenicu da može napraviti zid, kuću, auto, sijalicu nego napraviti psihičku promenu u svom životu. Teško je poverovati da samo željom možeš promeniti svet, sebe i čitav kosmos. Samo ako to svarno želiš i uporno radiš na tome.

Danas je 01.02.2016.

Napominjem datum samo zato što mi je ovaj januar prošao najbrže u životu. Iako je tu poteškoća sa finansijama, čak sa te strane se i odužio, januar prođe.

Ako bi trebao da napravim retrospektivu rekao bih Nova godina, Božić, već februar.

Nije da nisam imao rezultata u januaru, ali nekako već pravim promet za februar. Jurim nove kupce sa starim artiklima i stare kupce sa novim artiklima. Ukapirao sam  da se svako bori za sebe. Svako grabi za svoj promet i za svoje kupce. Svako je samom sebi na prvom mestu.

To je prava borba. Momci iz mog tima su mi to plastično objasnili. Uzimaj sada dok ima i trpaj u kola. Kada ti posle bude trebalo neće biti.

Ogromna mudrost. Zapravo sam život. Ima uvek dovoljno za sve nas, ako ugrabiš svoj deo na vreme. I to je to. Tako pravi prodavci gledaju na stvar. Robe ima taman dovoljno i tačka. Tako je i sa bogatsvom, srećom i uspehom. Ima ga dovoljno, samo ga treba odmah ugrabiti. Nemaš šta čekati.

Primenom ove tehnike uspeo sam drastično da povećam svoje promete u zadnjih par dana. Ugrabio sam one najbolje, najprodavanije i najvrednije robe znatno više nego inače. Telefonom sam je raspodelio na svoje kupce i pritom ih nisam prepunio robom. Dobili su sezonsku robu po extra cenama, a ostalu robu dobiće kada dođem kod njih.

I tako stvari funkcionišu. Ja sam svoju sreću ugrabio. Nemoj da čekaš na svoju, ugrabiće ti je neko ispred nosa.

Srećne Božićne i Novogidišnje praznike želi ti

Tim Motivacija.Weebly.com