Iskoristi još malo ovoga Sunca što ga je ostalo!

Već je kraj je meseca. Iskreno, meni je veoma brzo prošao. Valjda zato što je bio pun dinamike i raznih dešavanja. Uglavnon sam se bavio prodajom, motivacijom i stručnim usavršavanjem.

Ali dosta o meni. Vreme je da malo govorim o tebi. Da, o tebi. Ako nisi ukapirao, ovde se uglavnom i priča o tebi. Pozivam te, izazivam i prosto nerviram ne bi li pokušao da uradiš nešto sa tim tvojim takozvanim životom.

Želim da te dignem sa poda, nateram te da obrišeš nataloženu paučinu i prašinu sa sebe i kreneš napred. Da stvoriš sebi novu šansu. Da prevaziđeš svoje uspehe, ali i neuspehe. Da se izdigneš iznad svih suludih ograničenja koja si tako dobro naneo svom umu. Želim da se boriš za sebe, za ljude oko sebe. Da ti stavim stav!

Izađi iz učmalosti i svoje oronulosti. Napolju je divan svet koji čeka na tebe. Predugo si se skrivao i bežao u sutone svojih misli. Vreme je da pokažeš od kakve si stene isklesan. Koji tečni metal struji tvojim venama! Želim da te izazovem da plam koji počine da škilji u tvojim očima potpali tvoje srce, um i dušu! Hoću da razumeš da si stvoren za velika dela! Ti si, bilo Božanska, bilo prirodna, jedinstvena prilika koja zemljom hoda. Nikada pre tebe nitiće posle tebe nekk biti ti. Ti si jedan, sada, ovde i u ovom trenutku vremena neponovljiva snaga stvorenog bića.

Ti si suviše dobar da život traćiš na besmislice. Suviše si vredan da to ne možeš da shvatiš. Ti si original. Niki ne može da ti bude ni nalik. Nikk nije ni bolji ni lošiji od tebe, jer si gi upravo onakav kakav treba da budeš. Jer si to ti.

I nemoj ovo pogrešno da shvatiš, nemoj da prestaneš da se trudiš da postaneš bolji. Nemoj da ti ovaj članak tome služi. Ovo nije mesto za skrivanje, bežanje ili jadikovanje. Ovde niko ne dolazi prečicom niti uspeva zbog povlastica. Ovde dolaze oni koji znaju da mogu da se oslone na sebe i oni koji žele konstantni da se unapređuju. I znaju da nema lakog načina, nisu ni došli po njega.

Ovde se dolazi po motivaciju i veru da možeš da ostvariš sve što si zamislio. Samo je potrebno da nađeš veru u sebe. Jer onaj koji želi naćiće način. A onaj ko ne želi, naćiće izgovor. I krivca i teška vremena i ko zna šta još.

Izgovore za izgovore, mudrost za velika dela.

I stisni zube. Jako! Ovo putovanje upravo prolazi kroz još jednu oluju! Veću i strašniju nego ikada pre. Divlja moć sveta se urogila proti nas u nadi da će nas skrenuti sa pravog puta. I neke od nas skrenuće sigurno. Mene sigurno neće!

A tebe?

Ja sam Dragan Jovanović, večiti putnik ka napred.

Već je subota 29.08.2015.
Over and out!

Ja, dve firme pre sadašnje.

Pitaju me ovih dana kako uspevam u tome da menjam poslove kao čarape, a pritom čitava Srbija grca u nezaposlenosti?

Odgovor je složen, ali ću se potruditi da ga uprostim. Volim da radim. Lepo i svrsishodno se osećam dok radim. Prodaja je nešto gde se ja dobro osećam i što mi pruža mogućnost da pored rada i zarade upoznam mnoge zanimljive ljude i proputujem po Srbiji i šire. Pritom se nakupilo i nekog iskustva u upravljanju ljudima i procesima, plus ogroman krug poznanika. Bije me glas da štitim svoje klijente i borim se za njih do zadnjeg daha. Takođe, moji klijenti me smatraju časnim i poštenim čovekom koji drži reč.

Nigde nisam vrata zatvorio ,,dupetom", već sam u kontaktu sa većinom kolega i poslodavaca iz bivših firmi.

Takođe, svestan sam okruženja u kome živimo kao i okolnosti u koiima živimo. Vrlo sam realan, strog i disciplinovan kada je posao u pitanju. Umem da planiram i ostvarujem planove. Umem da kažem ne. Ume da kažem dosta. Umem da iniciram promene i da upravljam njima. Prošao sam svaku moguću obuku koja mi je bila dostupna. Pročitao sam svaku moguću knjigu koju sam mogao. I dalje se usavršavam. Bilo da je to iz oblasti u kojoj radim ili u samoj prodaji, menadžmentu, marketingu ili nečemu drugom.

Nisam najpametniii. Umem da pitam ljude i da im zatražim nedvosmislenu pomoć da nešto savladam. Otvoren sam za pomoć i saradnju u skoro svakom obliku, ko god me pita za to. Ne stidim se da naučim nešto koristno i od pametnijih, ali inod glupljih ljudi od sebe. Poštujem svačije mišljenje, ali imam i sopstveno. Znam kada treba da odustanem. Isto tako znam kada moram da izdržim pet kilometara duže od ostalih.

Znam svoje granice. I u minimumu i u maksimumu. Redovno ih pomeram. Redovno pokušavam da nešto menjam ili radim na drugačiji način. Menjam se i prihvatam promene. Brzo im se prilagođavam. Verujem u težak i naporan rad. Verujem da je za rezultate potrebno vreme. Manje za loše rezultate, više za one prave.

Ja sam poput tebe, svakog pojedinaćnog tebe koji čitaš ove redove i pitaš se šta je on bolji od mene? Pa i nisam bolji, samo sam uporniji. Sa malo izraženom željom za uspehom uprkos svim okolnostima protiv.

Ja sam ti, samo nastavi dalje. Uspeh te čeka nakon xyz kilometara.

(Prim. autora)
More je tu, odmah iza šume!

Ima tu i tamo po koja sitnica koja ti se uvuče u život kao kamenčić u cipelu i žulja, žulja, žulja. Malo po malo i otekne ti prst, pa stopalo i na kraju, boli te cela noga.

Tako to kreće. Male stvari umeju da naprave golemu muku.

Zato je bitno redovno izbacivati smeće. Kako iz kuće, tako i iz sopstvenog života. Nikako ne smeš dozvoliti da se ono gomila. Jer poput kamenčića u cipeli, problemčić u životu ako se ne reši postaje problem.

Znam to iz iskustva. Znaš to i ti, siguran sam u to. Pa zbog čega onfa ne delamo na vreme i sprečavamo te problemčiće? Možda zbog obaveza? Lenjosti? Možda zato št tada to i ne liči na problem.

Najčešće smo sami uzrok povećanja problema ili njegovom gomilanju. Zato što ponekad, mali problem rešavamo većim. Uspešni se uvalimo u nešto do guše kako bi rešili neku sitnicu. Npr.Pre neki dan san video u prodavnici mobilnih telefona kako jedna mlađa i jedna starija gospođa ispisuju buntove čekova, kako bi svom mezimcu kupili najnoviji iphone.

Extra! Uspešno smo rešili beznačajni problem posedovanja ultra mega giga telefona klincu od 14-15 godina i uvalili se u kredit kao da smo pazarili autom. 100%tna efikasnost u rešavanju problema!

Ja je obožavam! Mada je ne primenjujem.

A ti?

I on odoleva vekovima!

Možda ovo i nije bio loš dan. Možda i nije sve tako crno kako mi se učinilo na prvi pogled. Manje više pehova ima svakog dana. Izgubljenih utakmica gotovo isto toliko.

Najteži je onaj momenat kada svatiš da si sam u svemu.

A sam si.

Goliko god teško zvučalo, tako je. Mi se čitav život borimo protiv te samoće. Okružujemo se porodicom, prijateljima, poznanicima, kolegama. Ipak, i dalje smo sami.

Nema nikakve veze to što je svet prenaseljen. Ni to što su ljudi svuda oko nas. Sami smo.

Verujem da si do sada shvatio koncept, ali ja želim da ga pojasnim. Joko Ono i Džon Lenon imali su svojevremeno šokantnu fotografiju koja prikazuje njih dvoje potpuno gole. Ipak, nije to najšokantnije. Svakog čoveka potrese komentar koji prati tu sliku, a može se prevesti ,,Koliko god da smo blizu, uvek će postojati prostor između nas!"

Taj komentar otvara taj naš podsvesni strah od samoće. Bode nas u naše najintimnije biće. U samu srž čovekovu. Neke religije čak pričaju o tome kako je Bog stvorio ženu čoveku kako on ne bi bio sam. Prema tome, čak je i Bogu teška zamisao potpune samoće. Ipak vlsklon sam da verujem da je to ipak zabluda. Ljudi su osuđeni na samoću bez obzira na prisustvo drugih ljudi oko njih.

Kao što i rekoše Joko i Džon.

DanS se tako osećam. Iako okružen svima i svačim, osećanlm se usamljeno. Sam sam sa svojim mislima koje se roje kao komarci u vlažnoj godini. Zuje, peckaju i ujedaju na sve strane. Vraćaju me u prošlost, teraju u budućnost, dižu me i spuštaju. Neverovatno težak osećaj za opisati.

Samoća.

Težak izbor za sve nas, iako ga nismo svojevoljno izabrali.

Oblaci lete nebom. Cvrčci sviraju svoj opus u čast kraja leta. Povetarac dova preko krovova i nosi pokoji otpali list. Ćebad se suše na komšijiskim ogradama i žicama.

...,,I opet taj osećaj samoće,
kad' nikog neće mene krene i hoće..."

Svi znaju šta želim napisati, ali je teško preneti to osećanje slovima.

Danas sam sam u svemu. Danas sam sam u svom postojanju. Danas sam sam u svemiru.

Trepere zvezde na nebu. I kiša se neka sprema, dolaze valovi sa pučine i pas stari na otomanu drema.

Samoća. Najgadnija stvar.

Ne može se iskazati, podeliti, ni popiti. Ali se može zaboraviti.

To tajno oružije, zaborav, može biti od koristi u ovakvim trenucima. Stisneš zube i nastaviš dalje. I dalje i dalje i dalje. Do kraja same večnosti. Samoća se ne može iskazati, podeliti, ni popiti. Ali se može zaboraviti.

Ja sam Usamljeni jahač i nastavljam putem svojim, teškim, trnovitim, nimalo lakim. Sam sam ga birao i zato ga ponosito gazim. Nogu pred nogu, odlazim. I sa novim izlaskom Sunca nestaću u vrevi. Tiho, daleko i brzo nestajem kao crkveni miševi.

Ako ti nešto od ovoga vrši posao, zadrži. Ostalo odbaci. Sledi svoju zvezdu i svoj cilj, jer si sam, potpuno sam na ovoj planeti Zemlji.