Hm. Šta reći? Koju poruku poslati? Kome?

Danas mi je došao onaj naboj preispitivanja svega i svačega. Kroz to valjda svi prođemo. Ukratko, stvari mi se ne odvijaju željenim tokom i prošao sam kroz fazu samokritike i definisanja toga šta ja to radim pogrešno, kako bih mogao što pre da to ispravim i radim ispravno.

Da li poznajem proizvode dovoljno? Da li znam katalog dovoljno dobro? Cene? Da li ispravno postupam sa kupcima? Šta ja to reba da promenim kako bih poboljšao svoje prodajne rezultate?

Odgovor mi je sinuo posle razgovora sa koordinatorom prodaje, koji u firmi radi duže nego što ja imam radnog staža. To je nalik na ručnu pumpu. Isprva se malo vode iz kofice ispod pumpe sipa u samu pumpu. Onda se polugom (ručicom) pravoli vakuum u cevi i pokušava se izvući voda sa dubina ponekad i10ak metara. To je bezličan posao, naporan i ponekad dugotrajan. Ipak to je prava slika istrajnosti i upornosti u poslu koji ponekad prkosi i zakonima fizike.

Pisao sam već o tome. Stojiš pore pumpe i pokrećeš polugu gore dole i pitaš se da li tamo uopšte ima vode? Šta ti je to trebalo? Bolje da si čuvao snagu da stigneš do neke tekuće vode u blizini. Pa i ono malo vode što si imao ti si sipao u pumpu. Zašto si to uradio? Po pravili se to dešava po najvećoj žezi, kada temperatura dostiže usijani nivo.

I naravno, kao i svuda, mnogi odustanu, nastave dalje nezadovoljni, krive pumpu, Boga, vrućinu i sve ostalo na ovom svetu zato što su ostali žedni. Retki istraju i istanu pored pumpe. I u najtežim trenucima pumpaju, kao da im život zav8si od toga. I pumpaju i pumpaju i pumpaju i, čini se u nedogled, vuku polugu gore dole. I u nekom trenutku voda poteče. Prava pravcata bujica. Ne možeš poverovati da iz te male cevi ističe tolika voda.

I takvi bivaju nagrađeni najpitkiom, hladnom vodom koja se može zamisliti. I ima je u hektolitrima. Na sve strane. I teče i teče i teče.

Oni odlaze srećni i zadovoljni i blagosiljaju dan, izvor, Boga što ih je uputio na takvo mesto i čitav svet. Samo zato što su istrajali u svojoj nameri da dođu do vode. Sitnica, tako mnogo može da promeni život.

I ja sam siguran da je i u drugim stvatima tako. Prirodan zakon nalaže da moraš prvo nešto da daš (uložiš), vredno i marljivo radiš, budeš strpljiv i na kraju ubereš najbolje plodove.

Zato guram dalje. Zato nastavljam i tamo gde su svi drugi digli ruke davnih dana. Zato i uspevam u svojim namerama. Zato što sam uporan!

I rekoh UPORAN, nikako TVRDOGOAV!

Ja sam Dragan Jovanović, uporan u tome da dokažem sebi, pa i drugima da sam rođen za velika dela, baš kao i ti.

Da li ćeš se usuditi da probaš?

Ponedeljak.
To je sve što imam da kažem.

I njemu su potonule sve lađe.
I za to je morao sve iz početka.
I nije mu palo teško.

Kada ti je teško da ustaneš iz kreveta i napraviš nešto u svom takozvanom životu, znaj da tamo napolju ima onih kojima nije!

Želja mi je da se probudim u boljem, srećnijem i naprednijem društvu. Zato, za razliku od drugih, ja menjam sebe i svoje loše navike. A nakupile su se poprilično.

Svi krenu od pretpostavke da sve rade najbolje i da je ceo svet taj koji treba da se promeni. Uglavnom nije tako. Svet će se promeniti onda kada uspešno promeniš sebe. Ne mislim pritom kozmetičke korekcije, već prave, velike, ozbiljne promene.

Ja sam puno puta u životu pravio ovakve promene, ali potpuno nesvesno. To je bilo jako loše, jer sam se teško snalazio u novonastalim situacijama. Morao sam da improvizujem i idem dužim putem. To me je koštalo energije, vremena i kad kad novca. Onda sam naučio da je najbitnije da umeš sam da kreiraš promene, ali isto tako i da upravljaš njima.

Neverovatne stvari se mogu desiti kada znaš šta i na koji način radiš.

Svakako je neophodno da nešto prvo zamisliš. Sve počinje u glavi. Tvojoj glavi! Ali to nije ključna stvar. Mnoge ideje dožive svoju smrt baš tu, i nikada ne ugledaju svetlost dana. Najveće ubice sopstvenih ideja smo mi sami. Zato što nemamo dovoljno samopouzdanja ili znanja ili hrabrosti da nešto iznesemo do kraja bez obzira na sve.

Potrebno je da želimo tu promenu, stisnemo zube i uradimo to poput Frenka Sinatre ,,Na moj način''. Zato i jeste bio faca. Nije ga bilo briga da li će pritom pogrešiti, šta će mu ko reći. Jednostavno je doneo odluku i uradio to što je naumio.

Ovde je nestao deo teksta koga sada ne moguvda se setim. Zato ću napisati potpuno novi. Jer ne dozvoljavam više da me sitnice i trivijalne stvari spreče u nameri da uradim nešto što želim. Spreman sam da se stojički nosim sa svim što me sputava i odvlači od cilja. Ne dozvoljavam to.

Moj život je moja stvar po mojim pravilima. I uživam u njemu! I nastaviću tako. Ako ti prija prati me. Ako umeš bolje, slediću te. Ako sami stojiš sa strane i laprdaš. Ostani sa strane!

Rešio sam da se vratim češćem pisanju. Pomaže mi da razbistrim misli. Lakše povežem stvari kada ih izbacim iz sebe.

Juče nisam skoro ništa prodao. Takav je bio dan. Dve mršave zaključnice su bile poput hladnog tuša. Šta se to dogodilo za samo jednu noć? Da li sam zaboravio da prodajem? Da li sam počeo previše da očekujem od sebe? Da li sam upao u zamku o kojoj sam juče pisao?

Verovatno ovo poslednje. Neko je sedeo negde daleko odavde i razmišljao o tome koliko ja i moj tim treba da prodamo robe na ovom tržištu. Uz to nemamo na stanju neke od glavnih artikala.

Voleo bih da taj neko od tuda dodje ovamo i vidi da situacija nije nimalo naivna. Teška je godina i po svemu sudeći biće još teža od predhodne. Mogi su se zadužili preko svojih mogućnosti. Mnogi troše ono što nisu zaradili. Retko ko od nas je zaista u prilici da stvori dodatnu vrednost. Retko ko od nas stvara nešto novo.

Svi trgujemo. Prodajemo neku tuđu robu, a za uzvrat ne stvaramo ništa svoje. Imamo dovoljno novca samo za preživljavanje.

Potrebna nam je neka nova vrednost. Potreban nam je neki novi cilj, neka nova ideja vodilja. Prosto mi je fascinantno kako se cela Srbija digla na noge tokom prošlogodišnjih poplava, a sada je dezorjentisana, neorganizovana i depresivna.

Gde je nestala ona kreativnan energija koja nas je odlikovala? Gde su nestale sve one dobre ideje koje su nas krasile?

Zato sam ja odlučio da promenim nešto u svemu tome. Želim da dam svoj doprinos u onome u čemu sam najbolji. To je naravno motivacija. Želim da svi mi budemo motivisaniji kada ustanemo ujutru i uradimo nešto novo što će napraviti dodatnu vrednost.

Ja sam, za početak, konačno popravio policu o kojoj sa već pisao. Gomila starih dasaka iz podruma dobila je nov izgled i novu vrednost. Sada je to moderna polica za knjige. Rešio sam se nepotrebnih dasaka i pritom napravio novo mesto za odlaganje knjiga i raznih sitnica.

Trebalo je uložiti malo kreativne energije i vreme. To je upravo ono sto nam je potrebno kako bi uradili bilo šta u svom životu.

Ja sam Dragan Jovanović, majstor. Veliki majstor.
Nadam se da će moja dela i reči da te podstaknu na akciju.
Ja sam danas stvorio dve nove vrednosti!

Šta si ti uradio?

Hvala svima na komentarima, kritikama i pohvalama. To nam čini da istrajemo u ovome što radimo, jer znamo da nismo usamljeni u tome.


Tim Motivacija.Weebly.com

Obećao sam sebi da ću napisati jedan post danas. Upravo se trudim da održim dato obećanje.

Šta je to posebno danas pa sam odlučio da moram da nešto napišem? Pa rekao bih da šest zaključnica u danu i to kakvih, zaslužuje da bude ovekovečeno makar na blogu.

Trudio sam se, radio, izgarao i konačno sam uspeo. Šest zaključnica u devet firmi i blizu 400km vožnje. Mali podvig za čovečanstvo, ali veliki za prodajnu silu Srbije.

Zašto?

Pa, teška je godina i svima nama fale blistavi momenti. Svima se čini da su lađe potonule i da im loše ide. Ja sam čuo neki komentar koji ću da parafraziram po sećanju.

Kada ti potonu lađe, pretvori ih u podmornice.

I deluje. Bar kod mene. Kada razgrneš šiblje, granje i ostalo rastinje svatìš da ispod svega toga stoji uspeh. Svi smo mi uspešni, ali nismo zadovoljni. Zato što želimo više? Ne, nismo zadovoljni zato što se od nas traži više.

Ja to menjam tako što dam svoj maksimum. I znam da sam JA zadovoljan  na kraju. Meni je to važno. Ako ja nisam zadovoljan sobom, niko neće ni biti. A ako sam zadovoljan, briga me šta drugi misle.

Obećao sam post sebi, zbog toga da se ja dobro osećam.
Obećanje ispunjeno. Uživaj u njemu do sledeće objave!