Naravno da je sada najlakše kritikovat košarkaše kako nisu uspeli u svoioj nameri. Ja im naprotiv, želim puno sreće i uspeha i da nauče što više iz ovih poraza.

To što nisu uzeli medalju, ne znači da oni nisu naši šampioni. Ne znači da sada nećemo da ih gledama ili da nećemo da navijamo za njih. Baš suprotno.

Ja sam za to da se svima koji zaslužuju pruži druga šansa. Nekima i treća, četvrta. Zato što se ljudi menjaju. Okolnosti se menjaju. Greške se dešavaju, ali život ide dalje. Zato i jesmo ljudi. Možemo oprostiti. Pogotovu imaginarne poraze, koje ne vredi ni pominjati.

Zato momci glavu gore. Imali ste želju, volju, znanje i umeće. Ostalo će doći vremenom. Jer nije svaki trenutak stvoren da bude onako kako mi to želimo. Na taj način nikada ne bi pogrešili i nikada ne bi mogli grešku da ispravimo. Samim tim ne bi nikada ništa naučili. Mislili bi da smo nepogrešivi.

To je ipak rezervisano za nekog drugog.

Ja sam u životu često grešio i donosio pogrešne odluke. Često sam radio i suprotno, ali zbog toga nikome nije žao. Uvek ostaju one greške koje nas proganjaju i žele da nam stave do znanja da su veće i jače od nas. Posebno one sudbonosne odluke koje se ispostave pogrešnim. Makar u prvo vreme.

Okruženje je često neumoljivo po tom pitanju. Lako osuđujemo, a teško opraštamo greške. Trebalo bi da je drugačije.

Nažalost ili na sreću svi grešimo. Iako bi trealo, retki su oni koji nešto nauče iz svojih grešaka. Češće ih ljudi ponavljaju. Ulete u neko svoje metafizičko kolo i vrte, vrte, vrte.... I nikako da izađu iz tog kovitlaca. Možda ne mogu, a možda ne znaju kako. U svakom slučaju umesto osude, možemo im ponuditi našu pomoć. Makar samo da ih saslušamo. Bez osude, prebacivanja ili pametovanja.

Jednostavna vera će biti sasvim dovoljna. Verujem da možeš i moćićeš. Treba samo i ti da poveruješ u to. A neću te lagati. Stvarno možeš. Svako ko sanja velike snove jednom ih i ostvari, jer java je san koji možemo da dodirnemo, stvarno.

To znaju oni koji su ih ostvarili. A oni koji ih nikada nisu sanjali ili oni koji nisu ni okušali da ih ostvare, na njih ne obraćaj pažnju. To su samo šetači koji nisu bitni.

Kao što kada želiš nešto da naučiš pronađeš učitelja, tako i kada želiš da ostvariš svoje snove, pronađeš nekoga ko ih je ostvario. I pitaj ga kako mu je to uspelo? I saslušaj ga. Bez osude, prebacivanja ili pametovanja. Bez obzira odakle mu novac, koga sve zna ili ima. Bez obzira na sve. Samo saslušaj. Možeš otkriti da ništa od toga nije bitno za uspeh. Možda si već uspešan. A možda je vrdme da zasučeš rukave.

Kreni!

Čisto da se vidi da post od juče nije prazna priča!

Pitaju me ovih dana kako uspevam u tome da menjam poslove kao čarape, a pritom čitava Srbija grca u nezaposlenosti?

Odgovor je složen, ali ću se potruditi da ga uprostim. Volim da radim. Lepo i svrsishodno se osećam dok radim. Prodaja je nešto gde se ja dobro osećam i što mi pruža mogućnost da pored rada i zarade upoznam mnoge zanimljive ljude i proputujem po Srbiji i šire. Pritom se nakupilo i nekog iskustva u upravljanju ljudima i procesima, plus ogroman krug poznanika. Bije me glas da štitim svoje klijente i borim se za njih do zadnjeg daha. Takođe, moji klijenti me smatraju časnim i poštenim čovekom koji drži reč.

Nigde nisam vrata zatvorio ,,dupetom", već sam u kontaktu sa većinom kolega i poslodavaca iz bivših firmi.

Takođe, svestan sam okruženja u kome živimo kao i okolnosti u koiima živimo. Vrlo sam realan, strog i disciplinovan kada je posao u pitanju. Umem da planiram i ostvarujem planove. Umem da kažem ne. Ume da kažem dosta. Umem da iniciram promene i da upravljam njima. Prošao sam svaku moguću obuku koja mi je bila dostupna. Pročitao sam svaku moguću knjigu koju sam mogao. I dalje se usavršavam. Bilo da je to iz oblasti u kojoj radim ili u samoj prodaji, menadžmentu, marketingu ili nečemu drugom.

Nisam najpametniii. Umem da pitam ljude i da im zatražim nedvosmislenu pomoć da nešto savladam. Otvoren sam za pomoć i saradnju u skoro svakom obliku, ko god me pita za to. Ne stidim se da naučim nešto koristno i od pametnijih, ali inod glupljih ljudi od sebe. Poštujem svačije mišljenje, ali imam i sopstveno. Znam kada treba da odustanem. Isto tako znam kada moram da izdržim pet kilometara duže od ostalih.

Znam svoje granice. I u minimumu i u maksimumu. Redovno ih pomeram. Redovno pokušavam da nešto menjam ili radim na drugačiji način. Menjam se i prihvatam promene. Brzo im se prilagođavam. Verujem u težak i naporan rad. Verujem da je za rezultate potrebno vreme. Manje za loše rezultate, više za one prave.

Ja sam poput tebe, svakog pojedinaćnog tebe koji čitaš ove redove i pitaš se šta je on bolji od mene? Pa i nisam bolji, samo sam uporniji. Sa malo izraženom željom za uspehom uprkos svim okolnostima protiv.

Ja sam ti, samo nastavi dalje. Uspeh te čeka nakon xyz kilometara.

Motivacija!

Savetujem i tebi isto!

I ove godine promašismo da sebi čestitamo rođendan! Obaveze, obaveze, obaveze!

Pa onda neka nam je srećan drugi rođendan i da motivišemo ljude još dugi niz godina!