Moja lična motivacija.

Pročitam tako ponekad neku svoju staru objavu i fasciniram se šta tamo piše i na koji način. Ako se izuzmu slovne i greške u kucanju, moram da priznam da je kvalitet tekstova na vrlo visokom nivou. Izazivam ovom prilikom sve one koji se ne slažu sa ovom tvrdnjom, da se jave putem komentara na ovom blogu ili stranice za kontakte, pa da prodiskutujemo.

Elem, nisam o tome hteo. Hteo sam o prodaji i motivacija, kako i dolikuje sajtu koji ove dve teme shvata jako ozbiljno i njima se ozbiljno i bavi.

Zapitam se često, a nekada me to i drugi ljudi pitaju: Šta tebe motiviše da čitav dan juriš po terenu od kupca do kupca, pokušavajući da im objasnivši da je baš to što prodaješ rešenje njihovih problema. Moj odgovor je uvek isti: Moja najveća motivacija je moja porodica. Divna supruga i dva mala dečka me motivišu i inspirišu toliko da svakodnevno prevazilazim svoje granice. A ona usledi pitanje: A kao to da ne poželim da više vremena provedem sa njima? Naravno da poželim i naravno da mi nedostaju po čitav dan, ali sam svestan svojih obaveza i svoje uloge brižnog oca i supruga.

Moja želja da im pružim pristojan život, veća je od tople postelje u hladno jutro, odlaganja obaveza, pronalaženje izgovora. Moja bit mi ne dozvoljava da uradim sve što je do mene kako bi oni imali osnovne životne potrebe i malo više od toga. Zato mi ništa ne pada teško. Osmeh na njihovim licima kada se vratim sa posla mi je dovoljna nagrda. To ne može nadoknaditi nikakav bonus ili dodatak!

Pored toga, ne volim da se predjem bez borbe. Znam da ne mogu dobiti svaku bitku, ali mogu da pokušam. I da dam sve od sebe i malo više od toga. Veća je sramota ne pokušati, nego izgubiti od boljeg. To je moj moto i ideja koja me vodi. A bude teških trenutaka i perioda. Onda imam običaj da citiram Ljiljanu Meseldžiju: Kada ne ide pojačaj. Kad ide pojačaj!

I volim da gledam Đokovića, jer mi njegov prkos govori da kada mi je teško da ustanem iz kreveta, znam da tamo negde ima hiljade njih kojima nije teško. I koji će uraditi sve da ostvare svoje snove. I oni ne kukaju da je kriza i da je teško, već rade i rade i svakim danom daju svoj maksimum. I ne kalkulišu, uvek idu na sve. Jednostavno ne umeju drugačije.

Ja sam Dragan Jovanović, prodavac koji je motivisan. Dajem sve od sebe, jer je tako pošteno. Ne umem na drugi način. Nisam naučio! I ponosan sam zbog toga!

A ti?
Da li te čini ponosnim čeprkanje po blatu sa kokošakma, ili letenje u visine sa orlovima?