Motivacija koja radi!

Nisam mogao da odolim. Ovo je jedan od boljih motivacionih tekstova koje sam pročitao u zadnje vreme. Naravno, nije moj i prenosim ga u potpunosti:

Nova opsežna studija ukazala je na najefektivniju motivacionu tehniku za poboljšanje sveukupnog rada – i neverovatno je laka. Kada kažete sebi “Ja to mogu bolje” – to ima najefektivniju moć da poboljša bilo koji zadatak, kažu britanska istraživanja.
Kompleksna studija je urađena u junu 2016. godine, i obuhvatila je čak 44.000 ispitanika (obično ih ima oko 300). Glavno pitanje na koje su istraživači hteli da odgovore je: Koje psihološke osobine su povezane sa najboljim poboljšanjem izvršenja zadataka?
Došlo se do sledećih zaključaka:
NAJEFEKTIVNIJA MOTIVACIONA TEHNIKA JE kada sami sebe bodrite. I to najčešće rečenicom „Ja to mogu bolje“.

Isprobane su tri motivacione metode u eksperimentu:
1. Kada sami sebi govorimo, kada se bodrimo (unutrašnji dijalog). Primer za to je kada sami sebi govorite – Ti to možeš, budi jak/a, ili Moram da izdržim, i sl.
2. Zamišljanje (vizualizacija za probu određene situacije). Na primer vežbate pred ogledalom mogući intervju za posao.
3. Planiranje “ako-onda” (strategija za suočavanje sa neuspesima). “Ako dobijem otkaz, radiću i manje plaćen posao dok ne naiđe nešto bolje.”
Istraživači su došli do zaključka da motivaiono samobodrenje (“Mogu to bolje sledeći put”) vodi do optimalnog rada tokom sledećeg zadatka. Interesantno, “planiranje ako-onda” je najmanje uspešna motivaciona tehnika.
Kako je profesionalan atleta, Kristofer Bergland (Christopher Bergland), koji se upisao u Ginisovu knjigu svetskih rekorda, primenio ove motivacione tehnike.
“Znam iz prve ruke da je bodrenje sebe br.1 po efektivnosti motivisanja. Mogu slobodno da kažem da sam master u bodrenju sebe i to mi je omogućilo da postignem neke uspehe, kao što je pobeda na najdužem non-stop triatlonu na svetu (“Triple Ironman”, 3.86 km plivanja, 180.25 km bicikliranja i 42.16 km trčanja) i to tri godine zaredom,” kaže Bergland.
Osim što se fizički pripremao, Kristofer je godinama vežbao svoje unutrašnje dijaloge. Što je bolje sebe ubeđivao i ohrabrivao, to je mogao da postigne više i brže od drugih.
“Nikad sebi nisam rekao ništa što bi moglo da mi naškodi tokom takmičenja, niti sam sebi govorio “Ja sam najveći!”. Najvažnije pravilo kod bodrenja samog sebe jeste da nijednog trenutka ne mislite da ste nesposobni da postignete bilo kakav realan atletski cilj, da se ne potcenjujete,” piše Bergland.
On dalje opisuje kako je svoju inspiraciju pronalazio u knjigama, trudeći se da zapamti citate i izreke, koji će ga ohrabrivati, i koje će koristiti kao mantre u budućim takmičenjima.
Bergland dalje savetuje da sebi ne postavljamo previsoke ciljeve i da se ne zatrpavamo motivacionim govorima jer ćemo se naći u velikoj trci. “Nikada nisam bio zadovoljan. Suviše motivacionog bodrenja samog sebe stvorilo je vrtlog nezadovoljstva. Kasnije sam morao da se odmorim od svih tih sportskih takmičenja i da promenim svoj unutrašnji dijalog i kažem sebi: “Ja sam u redu, baš takav kakav sam.” Tako sam naučio da živim u trenutku i da budem zadovoljan – što je ključ za dugovečnost i za zdrav, srećan i balansiran život.”

---