Neko parče sećanja!

Đoković je izgubio teniski meč. I to će ga verovatno koštati prvog mesta na tabeli. Od ponedeljka više neće bitinajbolji.

To se dešava svima nama. Jedna pogrešna odluka ili potez i čitav život se preokrene.

​Meni se desilo da sam doneo jednu pogrešnu odluku i čitav život mi se za šest meseci potpuno preokrenuo. Izgubio sam posao, imao gomilu porodičnih problema i jednostavni sam bio na dnu...

Stvarno sma želeo da napišem jedan pravi post i posle dužeg vremena uživam u tome. Ipak, nije mu se dalo. Bar ne u onom obliku koji sam počeo. To me i vraća na suštinu tog posta. Nekada stvari ne idu onako kako to očekujemo od njih. Jedna odluka može da promeni toliko toga.

Moja greška je što sam ostao bez prilično dobrog posta. Pogrešio sam u jednoj bezazlenoj odluci i to je to. Srećom po mene, ovo je stavro bezopasna greška i neće imati poguban uticaj na moju budućnost. Sa nekim drugim greškama ne mora da znači da će biti isto.

U svakom slučaju svimi naiđemo na loš dan u životu. Izgubimo fokus i padnemo. Ponekada loš period potraje. I nema naznaka da će se završiti. Kod Đokovića traje mesecima. Siguran sam da je u pitanju jedna loša odluka koja ga je izbacila iz fokusa i sve je krenulo naopako. I još gore, sada se sve iskomplikovalo.

Zato je neophodno shvatiti da ima takvih dana u životu.
Ima noći besanih i dugih,
Crnih misli što se same prohtu.
I unesu neki nemir, nesanicu i zjala drugih.

Ima dana teških i napornih, za izbeći.
Ima meseci koji nikako da prođu,
Ni sam ne znaš gde pobeći
​I sačekaš one drug,e koji nikako da dođu.

Uneseš se tako u daljinu, zagledaš u tačku,
Kriviš gavrna, leptira ili crnu mačku.
A sve je do te jedne reči, rečenice proste
Ono što nisi hteo reći, jezik brzopleti u nepovrat prospe.

I ima još onih besanih noći
Kada sever krene lišće da nosi.
Duboko u sebi, znaš da će doći
​Ta utvara crna i hladna, što sreći svoj prkosi.

I olovno nebo, nad glavom se svi
I ledena kiša počinje da sipi.
Smogni snage u sebi, digni glavu visoko
Nada je sada tvoje oružje jedino.

Jer uvek ima dana u životu,
Ima i noći besanih i dugih,
Crnih misli što se same prohtu
I unesu neki nemir, nesanicu i aveti drugih.

Ali nije život ni mesec, ni dan, ni sekund ni sat,
Život je borba neprestana sa zjalima i avetima,
​I sada nikako ne smeš stat.
​U tebi leži snaga hiljade i hiljade predaka!