Pablo

Picasso je družeći se sa Brassaijem saznao da je Brassai, iako izuzetno poznat i uspešan fotograf, jako talentovan slikar, ali da nikada nije imao uspeha sa svojim crtežima. Misleći da Brassai ne bi trebao da ignoriše svoj talenat, Picasso mu je dao ovakav savet:

„Kada imaš nešto da kažeš i izraziš, svako suzdržavanje postane nepodnošljivo. Osoba mora imati hrabrosti za neka zanimanja i hrabrosti da žive od tog zanimanja. ’Druga karijera’ je iluzija. Često sam bio bez novca, ali sam se uvek opirao iskušenjima da živim od bilo čega drugoga, osim mog slikarstva...U početku nisam prodavao po visokim cenama, ali sam prodavao. Moji crteži i moja platna su kupovani i to je ono što je bitno.“

„Uspeh je jako bitna stvar. Često se kaže kako umetnici rade zbog sebe, iz ljubavi prema umetnosti, da njima nije potreban uspeh da bi se osećali zadovoljnim. To nije tačno! Umetniku je uspeh potreban. Ne samo da bi živeo od njega, već da bi proizvodio i stvarao zbog njega. Čak i bogatim slikarima je neophodan uspeh...Uspeh koji sam imao kao mlađi je postao moj zaštitni zid. Plavi period, roze period, to su bili paravani koji su me štitili.“


Iskreno, ovo je nešto najistinitije što sam pročitao od jednog umetnika.

---