Proleće. Dan prvi.

Ima dana kada ti se čini da je svet stao. 
Tišina!
I to ona nagrizajuća tišina koja ti ne da mira, a opet šta god da radiš nema smisla.
Ima dana kada ti se čini da je svaki tvoj napor uzaludan. Kao da se sve urotilo protiv tebe.

Ima tako dođe, u naše živote, neka jeza koja nam ledi krv u žilama, i tera na oći negativne misli iz dubine našeg bića. 

Takvi su mi bili zadnji dani zime. Kao da su želeli da odlazeće godišnje doba zadrže još malo među nama. Čak je i temperatura nakratko pala. Pao je i sneg. Sve je ličilo na početak zime, a ne na njen kraj. 

Srećom, danas se sve promenilo. Granulo je Sunce i oteralo loše misli sa mog lica i iz moje duše. Danas sam, mnogo više nego obično, obilazio svoje potencijalne kupce i svim silama se trudio da nadoknadim izgubljeno vreme. Jer, činjenica je da ljudi teže kupuju kada je vreme sumorno. Teže se bez Sunca donose i bilo koje druge odluke. Zato sam ja spreman kao zapeta puška, i čekam da Sunce grane. To je period koji volim, to je period kome se nadam. Tada znam da svet kreće da se budi. To je moje vreme.

I odmah, za divno čudo, dolaze rezultati. Kao da su se svi već umorili zime i jedva dočekali prvi prolećni dan. 

Zato ponavljam sebi mantru: ‚‚Kada ne ide pojačaj, kada ide POJAČAJ!"

Kada ponestane izgovora, počinje pravi život!
Zato ustani iz svoje učmalosti i napravi nešto korisno u njemu!
Bori se! Jer u životu ima nade samo dok god ne odustaneš od borbe!

Uredu je da se plašiš!
Ali nije uredu da ne pokušaš!

---