Stvar izbora.

Stvari su jednostavne, osim ako nisu komplikovane. Naravno, kao i sve ostalo i to zavisi samo od nas. Svet oko nas je upravo onakav kakvim ga očima gledamo. Ako nad sve dodamo i naočare nekih boja, onda dobijamo potpunu sliku.

Ponekad se osećam superiorno, a ponekad poput pera u oluji. Percepcija, kao što rekoh, pravi od sveta naš svet. Obojen i šaren ili siv i mračan. Ni manje ni više od svetla koje smo propustili kroz zenice. A onda je naišlo neko naše iskustvo i iskrivilo taj odraz na način na koji smo mi to odredili.

Nečesto se bunimo zbog toga. I želimo da promenimo taj svet. Želimo da menjamo ljude oko nas, ambijente, predele... Nikako nam ne ide u glavu da je daloko bolje menjati sebe nego svoju iskrivljenu spoljašnjost. Ipak, mi ne odustajemo od našeg primarnog plana. 

U stanju smo da svu energiju utrošimo u to. Da radimo danima kako bi stvari učinili lepšim. Za nas ili za nekog drugog? Nekako uvek prvo pomislim na sebe.

Opet, pomislim i na to da je najlakše promeniti sebe. Nekako, to najteže i najređe i radimo. I gotovo uvek se pitamo zašto je to tako. Pa trebalo bi da je lakše, jednostavnije i bolje. Za nas same. 

Umetnost menjanja sebe je osnov svakog velikog uspeha u životu. I ja sam tek skoro prihvatio tu filozofiju. I trudim se da je primenjujem svakodnevno i u svim situacijama. Želim sebe da modelujem po novom modelu. Želim sebe da promenim i postanem bolji u svakom pogledu.

Iako sam teški rob navika i težim da stvari uvek radim na lakši način, uspevam da se promenim. Ne želim samo da sedim sa strane i nemo posmatram svoj život kao na filmskom platnu. Želim da budem ja taj koji vuče konce. Tačno je da univerzum vuče prvi potez. Uvek! Ali je bitno kako ja na taj potez odgovorim. To me čini drugačijim od ostalih. Zato volim da kažem kako uvek sam sebi pravim šanse. Pustim da univerzum povuče potez, a ja gledam da iz toga izvučem maksimum. Šta god to značilo.

Sam sam odgovoran za svoj uspeh, jer koristim svoju veliku prednost - ne plačem nad sudbinom koja me je snašla. Odmah pitam sebe: "Zašto je to dobro za mene?" Moje unutrašnje biće uvek ima odgovor. Nekada ga dobijem odmah, a nekada sa zadrškom, ali ga uvek dobijem. I tako gledam na stvari. Nisu ni crne ni bele, ni dobre ni loše, nego takve.

Ja sam Dragan Jovanović, običan čovek sa neobično velikom željom da uspem uprkos svemu. I u inat svemu. Jer to je moj odgovor na poteze koje vuče kosmos. To sam ja. A ti, ti možeš ovo da prihvatiš ili odbaciš, odluka je na tebi. Da li ćeš nastaviti da primaš udarce ili da razmisliš kako da počneš da ih vraćaš? To je tvoj izbor. Ni dobar ni loš nego takav.

To si ti. Razmisli o tome.

I naravno, nastavi da pratiš objave. Ono što smatraš dobrim ti to prihvati, ono što ne smatraš dobrim ti to odbaci. Jer uvek imaš izbor. Kakav god on bio!